Jednog otpracam, drugog dopracam...

Dinamicnost poslednjih dana i ne dozvoljava mi da, ni na tren, sebi dodjem... Akcije, reakcije, kretanja i skretanja...a lepo mi.

A lapsusa danas...pola radnoga dana, kolegu sam zvala imenom drugim. Njegovim...i svesna da gresim, al' jace od mene. Krenem pravilno i dzaba; sta ti je navika... Pa se pocnem smejati; i kolega, sta ce...ljubav je to, jel...

I celi dan, smetena nekako, funkcionisem. Zamislim se, zanesem, zaboravim...miris i dodire prizovem i samo kez na lice okacim...

"Lepo je tebi, sama sa sobom i kliberis se tako...", koleginica mi, u prolazu hodnikom, dobacuje.

I vec ode...

...a Zlato mi ujutru stize. Napokon. Oduzilo mi se pa, sve k'o na iglama, cekam da i tih nekoliko sati prodje... Pozeleh ga se; sve mi cudno preko telefona zvuci. Da ga ugnjavim poljupcima, mazenjem i zagrljajima; smoricu ga, sigurno. Al' i to jace od mene...ljubav je to, jel...

I konacno stize...