...i ove poslednje avgustovske dane... Cini mi se, prebrzo sve doslo je...
Haos u glavi, samo mi se nagomilava, pritiska sa svih strana... Ovih dana, sve mi se pretvara u misaone zagonetke i pitalice razne...
Da li sam spremna, da li sam dorasla tako velikoj stvari kao sto je prvi razred, priprema deteta za isti...da li sam, uopste dorasla ulozi majke...dileme, trileme, kvadrileme...biti svakog momenta uz njega, pomoci mu da stekne radne navike, nauciti sta i kako treba; najbitnije, BITI TU...uz moj posao takav kakav je...i privatan zivot, roditelje, prijatelje...
Leto na izmaku, a da ga osetila nisam, baterije napunila za ono sto nas ceka...i odbrojavam dane, u danu sate, u satima minute, u njima sekunde...
...do ponedeljka, tog 3. septembra i priredbe u 18h...
...a on tako nesvestan svega...
