Ovakve vrste preokreta, ne mogu a da me ne iznenade...taman kad pomislim da vise ne moze, ne lezi vraze...

Stizem danas posle podne u bivsu mi kucu, jel...maleni na vikendu tamo odseo. Pozvonim na kapiji i cujem njega kako uplakano dolazi...

"Mamaaa...moj tata je kreten...", sav u suzama.

Ja zbunjena, nista mi nije jasno, kako, sta sad...

"Hajde polako sad...smiri se i lepo mi ispricaj sta je bilo..."

"Nista, on je jedan kreten !"

"Ne mozes tako za tatu da pricas, to je isto kao kad bi i za mene rekao..."

U tom momentu, prilazi i "tata"...iznenadio me, priznajem; buduci da nema obicaj da dolazi kod roditelja, vec jako dugo.

Elem, mali bio neposlusan, "Tata" se uziveo u ulogu i podviknuo, sto je kod deteta izazvalo takvu reakciju. Nije ono krivo, nije naucilo na oca; tuzno al' istinito.

Ni to me nije toliko iznenadilo, koliko pitanje za dozvolu da ga povede na more, krajem nedelje...

"Zar mi nisi rekao da odlazis iz zemlje ?"

"Da, ali tek u septembru...mogu i njega da povedem, ako hoces..."

"Slusas li ti sebe ? Polazi u skolu, i da ne...nema sanse; sad si ga se setio..."

Uglavnom, ispade mu promena plana, neko vreme viska pa, ko veli, malo da ga necim ispuni. Daleko je petak, videcemo jos...