Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga sto u bolu dokucim,
moj svet se sastoji od nedorecenoga.

Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,
od prizeljkivanja
da ga ima negde gore,
od prigovora njegovim zakonima,
njegovoj volji da covek bude stvoren.

Moj svet se sastoji od nespokojstva,
od prezanja pred svacim,
u njemu su i skrusenosti blage svojstva
i pobuna
sto covek prodje tek sto zakoraci.

Moj svet se sastoji od onoga
sto se misli kad je ponocna tama,
nestalniji je moj svet od dima,
od tuge tisi.
Stotinu vasiona svet sad u meni ima
i stotinu krugova cistilisnih.

Danica Maksimovic

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se merio onim sto vise ne postoji. Ovako se mesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog secanja ni cistog zivota.