ISTAR...ko je ta zena bila ? Korene treba potraziti u Mesopotamijskoj civilizaciji, mitovima i legendama.
ISTAR je bila boginja rata, jasuci lava u borbi, kao i ljubavi, prostitutki kao i majki; sebe je nazivala milosrdnom kurtizanom; ponekad je predstavljana kao bradato dvopolno bozanstvo a ponekad kao naga zena koja nudi svoje grudi za dojenje.
Bila je predmet obozavanja i gradjena je masa hramova u njenu cast. Svaka zena je bila duzna da bar jednom u zivotu, obicno posle vencanja, ode u njen hram. Tamo bi cekala prvog stranca koji dode i baci joj srebro u krilo. Nije smela da odbije stranca i obavezno je imala seks sa njim i posle bi se vracala kuci, takozvana sveta prostitucija. Bilo je cak i muskih prostitutki u hramovima, ali kasnije su zakoni pojacani i homoseksualnost se kaznjavala kastracijom.
Takodje, postoji prica vezana za boginju ISTAR i neke od obicaja u hriscanstvu. Obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, bas kao i u danasnjem vaskršnjem slavlju. Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" pise da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, posto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik pise:
"Jaja su se kacila u egipatske hramove. Bunsen skrece paznju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje.
Venus ISTAR izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskrsnji prinos u Egiptu. Isti obicaj odrzao se do danasnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).
A opet..."na engleskom se Uskrs kaze "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje ISTAR koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Istar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevisnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo."
Kod Vavilonaca, okarakterisana je kao cista personifikacija Venere, kao i Afrodite. Njena energija predstavlja ljubav, plodnost, strast i seksualnost. Vavilonci su je, takodje, nazvali i boginjom koja inspirise ljubavnike. U gradu Mari, slavljena je kao boginja plodnosti, simbolizovana u vidu Urne zivota privezane za njen stomak. cak su i hriscani pozajmili aspekte ISTAR - majke koja pruza uzvisenu ljubav umirucem sinu, i "ubacili" je u Devicu Mariju. Postoji i prica vezana za to.
Bese nekad kraljica ISTAR koja je bila zena izvesnog Nimroda. Nakon Nimrodove smrti proglasila je Nimroda bogom sunca i nakon toga zatrudnela "s njim". Rodio se mali Tamuz kojeg je narod voleo i postovao kao sina boga sunca. Njega je u lovu ubila divlja svinja. To se desilo nakon prolecne ravnodnevnice, prvi pun mesec i prve nedelje nakon punog meseca. Kraljica ISTAR je naredila da se svake godine pre godisnjice njegove smrti, 40 dana posti i moli (korizma), a njegova smrt je bila uvod u prolece. Na taj dan su se donosila jaja, riba i zecevi kao simboli plodnosti kako bi i naredna godina bila rodna.Kada su 2000 godina kasnije paganci postali hriscani, preimenovali su taj praznik u Uskrs, a slike kraljice ISTAR i malog Tamuza u Mariju i Isusa.
U nekoj drugoj prici, pak, taj isti sin, Tamuz, u svojim momackim danima postaje joj nikad prezaljeni ljubavnik. Po njegovoj smrti, ISTAR se spusta u Podzemni svet, prolazeci kroz Sedam kapija - oduzimaju joj se odeca i ukrasi, na prvim vratima joj se oduzima kruna, na drugima nausnice, potom ogrlice, prsni oklop, opasac, narukvice, ukrasne kolutovi na gleznjevima, te na kraju haljina. Bio je to uzaludan pokusaj, buduci da ga nije mogla spasti, a da bi se vratila nazad u svet, morala je nekog umesto sebe ostaviti. Po izlasku, do kraja je ostala u srcu sama, unistavajuci sve svoje naredne ljubavnike.
Isto tako, do danas se odrzao i takozvani kult obozavanja boginje ISTAR. Postoji i svojevrsni ritual, u cilju primanja njene neogranicene moci, energije i ljubavi, koji se obavlja u noci punog meseca, a jos bolje na njen dan - 22. aprila. Tada se nosi odeca ili nakit koji sadrzi ISTAR-in simbol - zvezdu, mesec, lava ili golubicu. Drzeci ga izmedju nogu, udara se po bubnju rukama. Zatvorenih ociju, slusaju se i otkucaji srca, kroz ramena, ruke i dlanove, odasilju se u taj isti bubanj, sto utice da se oseti beskonacna moc konekcije sa zemljom, buduci da se te odaslate vibracije, istim putem i vracaju. Energija raste, ljubav raste.
Bigger than the mountains am I,
The Empress of the gods am I,
The Queen of heaven am I,
The earth's mistress am I.
Pominje se i u poznatom Epu o Gilgamesu...odbijena posle neuspelog pokusaja zavodjenja i pravljenja muza od njega, ISTAR odlazi svom ocu, Anuu - bogu vazduha, i trazi mu Nebeskog Bika, kojim bi ga napala. Receno - ucinjeno. Ali, Gilgames i Enkidu, njegov prijatelj, savladavaju Bika, bacaju joj ga pred noge i, pri tom je i uvredjuju. Ona im uzvraca time, sto salje bolest koja Gilgamesovog prijatelja ubija, a na samog Gilgamesa baca kletvu.
