Nekada mi zaista ne bude jasno kojim jezikom govorim, pa da mi se moje visestruko "ne" protumaci kao "da".

Navrzla budala neka, pa ko pit - bul ne pusta. Dolazi i kad treba i kad ne, zivka me na posao, smori me nacisto. Danas ponovo pozva; presao svaku granicu i meru ukusa i normalnog ponasanja. Hvala al' ne hvala, lepo mu objasnih da mi petljanje sa njim ne treba; zdravo i dovidjenja. Ne prodje ni pola sata, eto njega u firmi.

"Dosao sam da popijem pice...", kaze.

Koleginica i ja u zbunu, mislimo se da je lud definitivno. Privatavam telefon i zovem koga stignem, samo da sa njim razgovarati ne moram. Ne vredi, ni da makne od nas. Ustajem sa stola, odlazim u druge prostorije... Za to vreme, manijak se pokusava docepati informacija o meni, od koleginice mi.

"Znam ja nju, secam je se od pre dve godine, radila je sama... Ona ima dete ? Bas ne deluje tako...", tome slicno. Daleko bilo. I ne ide, dok pice ne popije; oterati ga bas i ne mozemo, saradjuje sa nama inace.

Nakon nekih pola sata, otresosmo ga se, nekako. Kolege stadose da me zezaju kako se moram pripaziti da me ne vreba negde iz prikrajka.

"A opet, zar je to toliko pa lose ? Decko se zaljubio, to je bas slatko..."; stresoh se i od sale.

Vecerah se cuh i sa Landarom, u nekom od proslih zivota, radio je u firmi u kojoj i Manijak to be.

"Znam ja njega...ima on te tripove...zakaci se i ne pusta...umislio da ona - ne *ebe lep nego uporan i za njega vazi...", iskida se od smeha.

"Slusaj, slobodno ga grubo otkaci, ako te bude smarao i dalje. A ako ne prestane, zoves mene i ja resavam stvar..."