Mogu ja...biti slobodna i neposredna u kontaktu, prici nekoj, upoznavanju, nije problem; vecinom to  jesam, ali... Nazovite to konzervativnoscu, zatucanoscu, zastareloscu, kako god... Muskarac Vitez, nazovimo ga tako. Koliko god izumrlo kategorijski da zvuci, postoji, ima ih, primeceni su i vidjeni. Muskarac koji bi sve ucinio za svoju Gospu, a da ne misli automatski da je pi*ka (ovo je jedina similarnost i dodirna tacka, da se ogradim). Muskarac koji zna da grli, poljupcima odgoni svaku sumnju, svaki strah. Ulije poverenje i sigurnost, bez da misli da time biva uhvacen u zamku, sateran u cosak, bez izlaza.

Muskarac Vitez...koji zna da zena nije drugacija od njega, druga vrsta...koji zna da je zena njegova druga polovina; kao i on njena. Koji zna da je spoj ta dva, savrsena simbioza. Muskarac Vitez, koji na naznaku E od emocija ne bezi. Jer, to nista strasno nije. Ne ujeda, ne boli, sve suprotno. Koji zna da je ljubav (opet jedna strasna rec) osecanje kojem se treba prepustiti da vas vodi...osecanje koje ne treba stedeti, vec znati uzivati u njemu onda kada se zadesi. Koji zna da prepozna momenat kad se ona desi i koji se ne libi uzvratiti je, negovati i razvijati.

Danas, kada je vecina muskaraca prestala muskarcima zvati se i biti, imam cast i veliku srecu, poznavati nekolicinu takvih. Osmesi na licima njihovih drugarica, devojaka i zena, pogledi upuceni jedno drugome...to je to. Potpuni sklad i simbioza. Ono sto i realno postoji, a ne kao samo bajka koju nam majke citase, dok smo male bile.

Zivot je previse kratak i previse brz, za komplikacije koje jedni drugima, svojim strahovima, nedoumicama, nepoverenjem, pa i smicalicama i zvrckama raznim, pravimo.