Gde li mi je samo pamet bila, kud uopste i pomislih ako se sistematski pregled u jednom danu zavrsiti moze. Luda li sam bila, naivna da i ne govorim.

Ne jednu...OBE smo smene danas posetili, rascepili se na sve strane, maksimalno tolerantni bili...dzaba...

Neka mi niko ne zameri, buduci da i sama imam jos samo jednog, omiljenog mi dedu, ali... Kada bi bilo iole moguce izvoziti gerijatriju sa ovih prostora, Srbija bi ocas na noge svoje stala ! Cak bi i podosta inostranih zajmova vratila...a i oni silni izneti novci, sto u Insajder-u se pominju, sitni bi bili naspram ovakvog kapitala... Revoltirana ? Ma, neee...

Zavrsismo 3/4 posla, tj. pregleda...skoknuli i do grada patike da mu se kupe. U povratku, jedva dve stanice posto smo usli, kolaps. Totalna blokada ulice, sijaset uniformisanih lica sa sve svetlecim stapicima... Pomislih - da nije koja parodija na Ratove Zvezda ?!? Dete koje uredno mi spava u krilu, onesvesceno od umora...eh, kad je bilo sedam izjutra...

I tu nastade...skoro pa tuca... Kombinacija Gerijatrije i Kote 9 - u porodici interna mi definicija za polusvet koji Zemljom obitava. Ubise se skoro ko ce pre vozacu i kako objasniti kojim izokolnim putem da nas dovede do zeljenog cilja, tj. stanice.  Nisam toliki snob i nobles da se grozim psovki; i sama ih, socno, znam koristiti u strogo odredjenim situacijama, ali... Tu i takvu kolicinu kocijaskih i gnusnih psovki, u zivotu svom cula nisam. Sa sve detetom uz sebe. Bog sveti zna kako sam se uspela iskontrolisati da im za grkljane, svima redom, ne zaskocim; zubima mi doslo da im ih iskidam. Jedva docekah da stignemo kuci.

Sad stustena u fotelji sedim, omiljeni Jacobs zivce mi opusta...i mislim se, u cemu mi prodje ovaj, jedva iskukani, slobodni dan...