U nekoliko navrata, sa poznanikom i drugom mi mojim, vodila sam razgovor na temu ljubavi. Razilazimo se u pogledima, razmisljanjima, shvatanjima iste.

Za mene, ljubav je...

-kada mi je srce puno, jer volim

-kada tesko disem, jer volim

-kada sam mirna i spokojna, znajuci da mi je ljubav uzvracena

-kada mi sama pomisao na bice koje volim, izazove osmeh na licu i ulepsa mi dan

-kada mi pogled na to isto bice ozari citav dan i okolinu u kojoj obitavam

-kada mi srce pocne preskakati pred svako vidjanje sa dragim i bicem

-kada onom ciki odozgo zavaljujem za svaki nas zajednicki proveden dan

-kada mi jasno stavi do znanja da me voli upravo onakvu kakva jesam, uprkos svim manama i sa svim vrlinama koje imam

-kada uvidim i shvatim da dete koje imam, druga polovina mene same, nije prepreka i smetnja da mi se taj neko preda i voli me

-kada se ne stidi i ne srami sto kraj sebe ima razvedenu zenu i majku

Sve mimo i bez toga, navika, zamazivanje i poigravanje je tek, nista vise od toga.