Okrenem se i vidim da mi nesto nije isto...nema nikog da me prati ,da me pridrzi dok padam ,da mi sapne da je svaki dan sreca za sebe...nije tu...

Pruzim ruku,iskucam par redaka,ali nema osobe s kojom bih podelila sve moje lose i dobre trenutke...i sve dok je ovako pateticno raspolozena ne nasmejem ne odustajem jer kad se smeje i ja se smejem i zaboravim sto muka...

Nije tu al' kad dodje znace da su ovi redovi ispisani samo za najboljeg Prijatelja moju Tijanu