Zavodnik «

Pred mnogim vratima sam čekao,

Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.

I uvek kad se usta jedna predavala

i žeđ bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.

Poljupci koje strašno moljah,

duge noći koje grozničavo iščekivah…

na kraju behu kao zgažen cvet,

bez mirisa nestala lepota.

Iz mnogih postelja ustao bih tužan

kad je žudnja postala mi navika.

Bežeć' od užitka tražio sam san

opet novu želju i svoju samoću…

taj užitak moje je prokletstvo

jer nesrećnim me čini

da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,

da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja, zakopčaj haljinu svoju,

opčini me, izmuči me, nikad mi ne reci DA.

Herman Hesse

Komentari:

Pošalji komentar

istina

Poslao gulanfer u 19:17, 3 February 2007 | Link | |

...pjesnici žive čežnju.

Poslao ff u 22:56, 3 February 2007 | Link | |

he he

Poslao Anoniman u 22:57, 3 February 2007 | Link | |

he he

Poslao III u 22:58, 3 February 2007 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>