Da li Vam se desilo da provedete vikend sami.Ali baš baš.Da ja sam isključila telefon i odlučila da se iskuliram.I nije me ubila,mislim samoća.

Uvek postoje neke stvari koje hoću da uradim ali nemam vremena i to konstantno telefonirajne i sms-ovi.

Pročitala sam negde neki članak o modernim gejšama,kao savremene zaposlene žene...

I shvatila sledeće:

Već deset god. radim

Imam dete od sedam

Kuvam perem peglam i razne stvari radim

Imam dosta neozbiljnog muža i već sam se žalila na njega

Brinem o sebi i ne dozvoljavam luksuz tipa da ne ličim ''ninašta ''

Imam mnogo mnogo obaveza u koje ne uključujem vreme provedeno sa mojim detetom jer je to smisao mog života ali iziskuje vreme i ponekad živce 

Imam dosta prijateljica sa kojima prosto moram da se vidim

I sad izmedju svega toga i naravno svadjanja sa mojom majkom i još par raznih smaranja

KAKO ZADRŽATI OSMEH NA LICU?????????????????????????????'

i sve to vreme naravno zvoni tel.

Članak je bio dosta ironičan ,tipa same smo se za to borile,eto nam ravnopravnost i bla bla

I to je ok ali mislim da je u tom haosu neophodno nekada biti sam i isključiti taj tel.

Nekada ležati i ceo dan gledati filmove Audrey Hepbern,piti hladan nes i lakirati nokte,slušati muziku bez utišavanja jer te uvek nešto pitaju i uvek im nešto treba.Sedeti u tišini i gledati u mrak napolju.Dva dana ne razmišljati o hrani,garderobi,bankama i javnom prevozu.

Ljudi ,ne da me nije ubila,mislim samoća

Uživala sam