Jebote ,dokle vise da razmisljam,mastam ili  gledam kako drugi ljudi zive i nista ne radim sa svojim zivotom.Hronicno nezadovoljna i zeljna paznje samo mi dani prolaze u razmisljanju kako li je drugima super.....

Dobro, nadam se da se nekad neko osetio zarobljenikom u svom zivotu.I ta veza koja traje sto godina i ima takve uspone i padove da mi je vise muka od gospodina koji misli da moze sve i da mu je sve dozvoljeno u ovom jebenom zivotu zato sto je razmazena stoka.

Muka mi je od toga da moram da ga prevaspitavam,jer zaboga imas sto god. i ne prilici ti da se ponasas kao dete u pubertetu koje tek otkriva cari ovoga zivota  u nasem hvala bogu lepom gradu gde je hvala bogu sve na izvolte.I tako..

Nekako nemam vremena da zivim pazeci na njegov zivot i zelim da pobegnem i da divljam.

Bar se nadam da bi divljala....