| Danas mi nije dan , cutljiva sam , pogled mi prolazi kroz sve shto mi se nadje na putu ,ne osecam. Nishta loshe , jednostavno sam se malo povukla ... Ni misli mi nemaju jasn tok , krivudaju tamo amo , lutaju bez cilja ... Osecaj u meni je pomalo chudan ali i njega ignorishem , valjda svako ima svoju zutu minutu ... Bar da je vreme lepshe , bar da sija sunce ... No dobro , proci ce i ovaj dan ... Cheka me gomila obaveza , biram ne mogu i necu ... Da li je to loshe , biram da nije ... I shta sad ? Pa nishta . I chije su ovo rechi , uh kako glupo zvuche , nemaju tezinu nemaju vrednost , nemaju nishta... Samo slova koja se nizu ... Danas jedino ja mogu voleti sebe . Tachka , kraj , za danas je dosta ... Izvinite... |
Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
| Sunce , konachno ... Volela bih da ostane i vishe se ne sakriva iza oblaka ... Volim toplo vreme , shetnje , prirodu... Jedva chekam da skinem sa sebe ovu zimsku garderobu... Danas sam srecna i u stomaku imam one mile leptirice. Zelim Vam pokloniti : 
|
Komentara ( 13 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
| Vratile su se , sada kada su mi naj manje potrebne. U stvari , bolje bi bilo da nestanu . Nocne more , prezivljavanje istog , vracanje u proshlost sa kojom se borim. Boje su i dalje intezivne kao i prvi put kada su mi oduzele san . Zvukovi su kristajlno jasni i miris je intenzivan , bol i strah su isti kao i te noci , noci sa kojom se borim i dan danas. Sada kada mi treba najvishe snage da krenem dalje , da pokrenem tochak , rashirim krila , sigurno zakorachim napred , one me vracaju u mrak . Ipak mozda me samo podsecaju na strah i istinsku bol , na dogadjaj koji nisam prizvala , nisam zelela , a ipak prezivela . Bilo je to tako davno , tada sam josh mislila da cu bar u jednom pogledu dugo ostati dete , doshao je i oshtricom nasilja presekao svaku nit mog detinjstva. Sve shto je do tada bilo deo mog zivota , od tog momenta spakovano je u kartonske kutije i ostavljeno u tami na tavanu.... Toliko se toga rodilo u meni shto je trebalo raazumeti i prihvatiti , a zatim popraviti slomljeno , suzbiti strah , spustiti loptu i nedozvoliti da me preuzme ogorchenost i slepilo zablude... Toliko sam se trudila , i one su se vratile , da me podsete shta mi se nekada davno desilo. Spavam , sanjam one sasvim obichne snove ... I onda nestaje sva vedrina istih , tuga i jezivost te noci mi stezu grudi , vishe ne sanjam , pochinjem da prezivljavam , dlanovi mi se znoje bash kao i te noci , telo mi drhti ... Verovatno se muchno vrtim po krevetu i obavijam zguzvanu i znojem natopljenu postelju oko svog tela , to dodatno stvara osecaj nestanka vazduha u plucima. Svaki sekund u toj mori je identichan sekundi te vecheri , chak je i na istoj ulichnoj lampi razbijena sijalica , tachno na samo par koraka od mosta neko je bacio izguzvanu kutiju "drine" , u njoj su navlazene i polomljene cigarete ; sigurno neko pokushava da ostavi pushenje. Njegova silueta , budi odvratnost i strah koji mi kida svaku nit u telu , zelim da se probudim , ne mogu , nepomichna sam i bespomocna , vrishtala bih ali glasa nema , grlo mi je suvo , toliko suvo da ni vazduh vishe njime ne prolazi. Njegov stisak , gubim ravnotezu , osecam bol , ali ne znam shta mi se deshava , borim se sa njime i pomahnitalom oshtricom noza u njegovoj ruci , u formi sam ali sam ipak samo devojchica i na trenutak gubim ... Savladao me je i ponovo bol , ovoga puta jacha , cepa me , osecam neprijatnu toplotu krvi , mrak , ne vidim vishe nishta . Ponovo se borim , razbijam mu glavu svom silinom besa svoga i trchim , trchim brze nego ikad , odzvanjaju koraci , strah , uh dobro je ti koraci su moji . Boli me , rushi moj svet , osecam i dalje njegov miris ... Vrisak ! Budna sam , telo mi se trese , udishem duboko ali vazduha nema... Niko me nije chuo , moji spavaju .Odlazim do kupatila , hodam polako pridrzavajuci se jednom rukom za zid , noge me izdaju ... Gledam se u ogledalo , krenula mi je krv na nos i popucali su mi kapilari u ochima ... Dobro je , nije mi nishta ... Hajde Jelena , nazad na spavanje. Vratile su se.... |
Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
Odrastanje , zrelost , mudrost , ispravni koraci zivotnim putem , sve to odredjeno je ljuckim predrasudama I procenom drugih ljudi koji ne prihvataju razlichitost , vec samo prepoznaju nijanse jedne jedine boje… Nekada davno neko je rekao da treba da postoji klishe I oni napravishe klishe , zatim je recheno da sve shto odstupa od klishea definicije , gore navedenih pojmova , mora biti osudjeno. Dobro je , bar su osude raznovrsne , imamo : nezrelost , pomerene drushtvene vrednosti , nevaspitanje , drchnost , zabluda , nerealnost , iskompleksiranost I sve te osude potichu iz istog korena ogranichenosti I zelje za klisheom. Ipak u tom sistemu vrednovanja provuche se istinska mudrost , saosecanje I razumevanje , koje odishe prihvatanjem razlichitog I novog , ono ostavlja mesta za druge boje I druge nijanse I doziva dete u sebi , jer samo dechiji pogled moze da vidi chisto I oseti svaku boju po na osob. Savrshene razlichitosti se besprekorno uklapaju chineci celinu bez koje nebi bilo ravnoteze I pokreta sa najmanjom merom trenja. Balans , ravnoteza , ukljucuje smenjivanje plusa I minusa , zrelog I nezrelog , naivnog I prorachunatog …. Ostavite u sebi samo minus ili samo plus , doci ce do razornog odbijanja , a vi cete misliti da ste konachno postigli svoju zrelost prihvatajuci klishe. Ako ikada budete pomislili da ste postigli mudrost , da ste sada jedna zrela osoba , poslushajte rechi nekog nezrelog I ako vam one budu zasmetale ili stvorile u vama osecaj – ma ima ti josh pasulja da se najedesh - stavite prst na chelo I zapitajte se da li je to osecanje zrelo I mudro. Ponekada je potrebno otici na neki drugi nivo da bi osetili I razumeli rechi koje su vam upucene… Volite dete u sebi , negujte ga I grlite , jer mozda je ono ono jedino shto je ostalo u kontaktu sa realnoshcu… I ne chitajte moje rechi bukvalno I doslovce jer one su samo pesma deteta u meni .Ponosna sam na svoju nezrelost… Koliko je samo divnih I mudrih ljudi na ovome svetu a mi ih ne chujemo jer smo zaslepljeni svojom klishe zreloshcu… Odo sada da popijem svoje mleko I naivno se osmehnem nekom
sluchajnom prolazniku. Kiss |
Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
 Zar je zaista kraj , ima li pravo prijateljstvo karaj ili je to za tebe bio sam o trenutak.... |
Komentara ( 8 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
 Kada je vreme reci Zbogom, Okrenuti se i otici , sa tugom u srcu ostaviti sve ono shto je nekada bilo lepo. Kada je vreme reci Ne! Osobi koja je pokazala svoje drugo lice koje tako boli. Probao si da razumesh , da shvatish i prihvatish . To drugo lice sada nudi novu dvolichnost , nudi reshenje u obliku maske. Pljuje na svoje rechi i odlazi u drugu krajnost , bez obrazlozenja uz samo jedno - Ma daj , opushteno , tripujesh se. Kada je vreme otici , da li treba otici. Kako videti koju si to greshku napravio ... Zbogom, nedostajacesh mi prijateljice moja ... Moja sestrice ... Da li to trebam reci ili zelish da ti kazem da sve je uredu dok srce mi se kida svaki put kad tvoja maska se isprechi pred nama... Za tebe iskrenost nije reshenje , za mene jeste.... Kada reci Zbogom... Otici ili ostati |
Permanent Link |
Gde da pobegnem Gde da se sakrijem Svoje suze na miru da obrishem Lice da sakrijem od pogleda vashih Glavu da podignem Tajnu da sachuvam Pozovem dete u sebi I ponovo se vratim Vratim se Vama Poklonim Vam osmeh Predam ljubav svoju I ponovo iz pochetka osude primam Gde da pobegnem Gde da se sakrijem |
Komentara ( 10 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
| Na - home page - pishe vash privatni dnevnik , hm… Pitanje je shta je to privatnost , koja je njena definicija. Bilo kako bilo , ovo je zaista lep proctor u ovom bezgranichnom prostoru , jako mi je drago shot sam I ovde videla ljude – blogere koje neizmerno poshtujem . Skoro da su svi tu , tu je madamX , Ffridica , Bamby , Zangrad , Tishina … Lepo je sve ovo ovde , zaista svaka chast. Nikada nisam vodila dnevnik I da pisanje mi je problem , mozda kada bih mogla da vam pricham , mozda bi mi bilo lakshe. A opet volela bih da mogu da pishem , lagano poput pera koje lagano igra sa vetrom… Mozda cu ovde zaista pisati dnevnik , mozda cu opet vishe chitati vas… drago mi je da vas sve ponovo vidim… |
Komentara ( 10 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
Samo cu shaputati...- madamX
- zangrad
- ffrida
- tisina
- samojedino
- Sonatica
- radislav
- Lady
- SKVO
- drvo
- Ida
- Dzo
- zaratustra
- Namcor
- Sanatorijum
- proteus
- purplemoon
- lasta
- miriam
- mochna
- JelenaHeh
- ff
- III
- BIBA
- natalia
- AnaM
- yin
- vojslav
- gulanfer
- bubili
- vanessa
- Milena
Prethodna strana | Sledeća strana