AVOKADO

Naziv avokado-aligatorova kruška, su mu nadenuli Englez, kojima e ova voćka imala oblik kruške a njegova kora im je ličila na kožu aligatora. Avokado se vekovima gajio na prostorima južne amerike, a danas se najviše gaji u Kaliforniji. Ova voćka u sebi sadrži vitamine A,B,C, E i gvoždje. I smatra se da smanjuje nivo holesterola u krvi. Poznata je njegova široka upotreba u kozmetici. Preporučuje se kod držanja dijeta: dva avokada zadovoljavaju dnevnu potrebu odraslog čoveka za voćem. U prodavnicama avokado možete naći tokom cele godine. Da biste proverili da li je dovoljno zreo, treba da ga blago stisnete, i da vam se njegova unutrašnjost učini meka poput putera. Avokado treba prvo nožem preseći na pola, zatim odstraniti semenke, iseći na četvrtine i oljuštiti koru. Jede se uvek sirov, i to odmah nakon skidanja kore jer brzo potamni. Često se koristi kao prilog jelima, posoljen, i zaliven limunovim sokom ili maslinovim uljem. Možete napraviti i sos tako što ćete u multipraktiku izmiksirati avokado, beli luk i razne začine.

NASHI

Naši izgleda kao jabuka. Nastala je u Aziji ukrštanjem jabuke i kruške. Ima oblik jabuke a ukus kruške. Priprema se jednako kao jabuka kožara. Jede se sveze voće ili se od njega prave kompoti, voćne salate ili se jede sušeno.

POMELA

Poreklo pomela vezano je za jugoistočnu Aziju. Danas se uzgaja u Japanu, Indiji, Maleziji i na Tajlandu. Smatra se da je pomelo predak grejpfruta. Priprema se i konzumira kao na jednak način kao grejpfrut. Kora ove voćke je zelena ili žuta, rapava, a meso je ružičaste boje. Pošto se vrh iseče i sadržaj izvadi, u šupljoj kori mogu da se služe kokteli.

MANGO

Mango se smatra najstarijim voćem, u Indiji se uzgaja preko 5000 godina. Smatra se da je BUda sedeo upravo ispod drveta manga kad je doživeo prosvetljenje, pa se mango i dnas koristi u mnogim obredima u Indiji. Kada je počeo da se gaji plod manga je bio veličine šlive i ne baš prijatnog ukusa. Danas plodovii manga mogu biti teški i više od dva kilograma, a drvo može da rađa plodove i do 100 godina. Plod je kruškolikog oblika, i ako ga Tajlanđani zovu tropska breskva. Sadrži vitamine B i C i dosta gvožđa. Postoji oko 500 sorti manga, a boja mu varira od zelene preko crvene do žute i narandžaste. Ukus mu je mešavina ukusa ananasa i kajsije. Može dugo da ostane i van frižidera, u činiji na stolu. Tajlanđani ga jedu kao dodatak ribljem sosu, ili začinjen palminim šećerom. Uobičajeno je da se služi isečeno na kriške.

JAPANSKA JABUKA

Njeno drugo ime je Kaki. Potiče iz Japana, gde se mogu naći stabla stara i po 500 godina. Od devetnestog veka gaji se i u Evropi. Biljka je najlepša yimi, kada otpadnu listovi a na golim granama kao lampioni ostanu narandžasti plodovi. Plodovi dostižu težinu do pola kilograma. Opna ploda je prozirna aispod nje se krije mekano meso puno vitamina C. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mek. Tvrdi plodovi za nekoliko dana sazrevaju na sobnoj temperaturi. Od Kakija može da se pravi sok, džem, sirup, voćna salata.

PAPAJA

Papaja se još naziva i tropska dinja, jer po ukusu podseća na dinju. Gaji se najviše u Južnoj Americi, Indiji i južnoj Africi. Stablo papaje slično je palmi, a plodovi mogu da budu teški i do deset kilograma. Kora zrelog ploda je žute ili narandžaste boje, sa braonkastim mrljama. Plodovi koji nisu zreli kuvaju se kao povrće. Zrela papaja sadrži više vitamina. Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, na dve polovine, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Ovo voće je idealno za pravljenje salata, ali je ukusno i kada se posluži isečeno na kriške i preliveno limunovim sokom.

 Ovaj spisak je mnogo duzi ali ce mo za sada stati . Spomenula bih vam josh samo i plod  palme aguaje , koji je po verovanju Peuranki izvor zenske lepote i njene seksualne moci.

          "Dotično voće, žuto-smeđi plodovi veličine jajeta, navodno je toliko puno hormona da nakon par mjeseci žene koje ga jedu postanu zbilja zamamne, po onoj staroj izreci da dobra ženska mora biti "napredna, nazadna i nastrana". A usto je navodno i afrodizijak - kud ćeš bolje?! Aguaje palma (latinskim imenom Mauritia flexuosa) raste uglavnom u džunglama oko peruanskog grada Iquitosa, gdje se uzgajaju niska stabla koja zrelost dostignu za 12 do 18 godina, a voćka visi na njima u grozdovima na visini od 2 do 5 metara. Lako se bere, ali mora se brati ručno, a najveći problem je što je berači znaju ubrati i nezrelu, samo da bi prestigli konkurenciju. Aguaja loše kvalitetena licu je mjesta, u Iquitosu, blesavo jeftina (dolar i pol do tri dolara za vreću od 40 kilograma), ali ona kvalitetnija, zvana shambo (malo drugačije voće, više crvenkasto), košta 10 do 20 dolara.

Od aguaje se u Iquitosu prave sladoledi i bezalkoholni napici, a ta dijetalna ženska hrana iznimno je popularna. Peruanska manekenka Paola Ruiz kaže: "Da ne jedem aguaje, morala bih svaki dan ići u teretanu. Mogu ih pojesti i 25 komada na dan." Navodno je izuzetna ljepota Peruanki upravo rezultat ishrane aguajom. Uvoznici, što čekate?" - preuzeto sa http://www.klik.hr/naslovnica/fitlife/200406230002012.html

i na kraju bih vam josh predlozila  

EGZOTICHNA VOCNA SALATA

Sastojci za 4 porcije

- pola svežeg ananasa
- 2 banane
- 3 kivija
- 3 breskve
- 1 limun
- 100 g šećera
- 150 g slatke pavlake
- čašica ruma

Priprema

Voće oljuštiti pa iseckati na kockice, a zatim poprskati limunovim sokom i preliti rumom. Sve posuti šećerom i dobro izmešati. Slatku pavlaku dobro ulupati da bi bila čvrsta pa je pažljivo umešati u voće. Masu podeliti u 4 čaše ukrasiti šlagom i servirati.

                                                   UZIVAJ TE !