swe je po starom...prolazi dan za danom..

prolaze dani jednostawno ide dan za danom...a njega nema..nema ga a ja ga trebam..trazim sebe u owoj tami..odkako -tebe nema noci su mi postale godine..ne mogu da spawam...swe me owo podsjeca na tebe..na nas ..zasto je owako moralo da bude??zasto ja uwijek moram da patim??Necu,ne zelim...hocu da se prondem u owoj tami..zelim mali dio swjetlosti..ali ti mi je ne mozes pruziti....ti si odawnoo prestao da swijetlis....ne wolisss me i postao si tama,kojoj nema izlaza,ja ga prosto ne widim...ti si moj ziwot..a moj ziwot je jedna jama puna jada..dok si bio uz mene,moj ziwot je bio bajka...a sada su snowi puniii neostwarenih zeljaaa..sada mi je swe swejedno..sto se mene tice moze i da nestane swe sa zemlje...nije me briga ni za sta...woljela bih da mi se mozak oporawi od tebe...

Zelim da te zaborawim,ali znaci skroz...

Znate jednom sam to zamalo uspjela..bila sam skroz prestala da mislim na njega..uspjewalo mi je ali sam ga opet sreal...bas kad sam ga bila malo zaborawila...te oci,taj osmjeh...ma nema sanse to zaborawit..prosto je nemoguce...