Na visovima zivota
U svetu izgubljenih, zalutalih prolaznika
mi budimo pronadjena sustina ljubavi.
Postanimo kosmicka uzarena slika
sto Majstor je postanja blagoscu stvori.
U moru sto ljubi uragane, oseke i plime
lahor smo sto olovkom neznosti pise.
Na poljima trajanja mi nemamo ime,
nasa misao istim dahom tesko dise.
Na steni zaustavljenog, nemog vremena
kondori smo zivota, beskrajnih traganja.
Bez bola, jauka i teskog secanja bremena
uzvisujemo visove, bez straha od padanja.
