Cetvrta
24.11.2010
IV
I da l' je ukraden citav zivot moj,
jos uvek me ta tajna proganja,boli.
Trazim kamena pesmu,samoce poj.
Imam li zivot? Prolaznost da li me voli?
Tumaram beznadjem,stazama neprohoda,
u korak udenuh na izmaku nadu.
Roso u mome oku,gde je sloboda?
Cutanjem rece,tuzna:"Bliza si padu".
Spremna na istinu,uzdignute glave,
potoku bistrom hitam u susret.
Zubori njegovi nek' me bar slave.
Ja znam da moj pad,nikada nece biti let.
Odbegloj sreci ne trebam-jad me prima.
Teskoba samuje u mojim grudima.
Treca
24.11.2010
III
Ne znam jesam li ja rodjena nicija
u dalekom nekom kriku porodjajnom.
Mozda me rodila pesma tuzna pticja
il' sam nadjena na oblaku tajnom.
Koliko sam metara jada istkala
rekama potoke suza poklanjala?
Jesam li na rodjenju zaplakala
kroz zivot se samo od jada sklanjala?
Ko sam ja,ovako uboga,slomljena
jos pitam sebe dok cekam zadnje zvuke.
Mozda sam ja samo senka sledjena
koja sudbini svojoj sad pruza ruke.
Jesam li ikada cula veseli poj
i da l' je ukraden citav zivot moj?
Druga
24.11.2010
II
Ako zazmurim nestace slika roj,
ostacu sama tad pred teskom sudbinom.
Znam da necu cuti sarenih ptica poj
ako se dusa zaledi pred prazninom.
Na vrhu ostre stene tugom gradjene
gavrana dva iz crnila istocena.
U podnozju mojih cutanja nadjene
dve kapi blistave-jos moja su sena.
Smem li svoju hrabrost jadna da molim
da u dubine okeana pogledam ?
Il' kukavicki sklopljene sake lomim
jer pobedi ja sebe ne mogu da dam.
Cuje se prasak,cika vesticja.
Ne znam jesam li ja rodjena nicija.
Sonetni venac ( nedovrsen )
24.11.2010
Ovo je moj prvi pokusaj da napisem sonetni venac...
I
Dok slusam dolazak tih zadnjih kocija
umivam sneno lice,cutim tisinom.
Pogled mi bistar na ikoni pociva
pevam ranim jadom,pevam istinom.
Upijam svu lepotu u moje snove,
u sarene slike jos bojim nadanja.
Spremna za put u svetove neke nove
ne bojim se tame,ne bojim stradanja.
Nema zurbe sad,znam predaje mi nema
ostaju suze u zamku tisine.
Zena bez imena na put se sprema,
na put u pokajanju u vecne visine.
Pogled je bistar,taj bistar pogled moj.
Ako zazmurim,nestace slika roj.
Jauci duse slovenske
24.11.2010
Dusa slovenska
U zenice sam upijala
dobrote plam
istine sjaj
snagom patnje
moje dane opijala
slutila kraj.
U skute
zelenih dolama
prigrlila
sva svanuca
i bespuca.
Cerga
moja je kuca.
U dusu svila
i nisam krila
osmeh dalekih stepa
samo u njima
ja sam drugacija
lepa.
U praskozorja umotala
pozudu
zapocela igru suludu
i stala
omadjijana
grehom,
grlenim smehom.
U pehare sudbine
dosipam istinu
umesto vina.
Opijam se recju
to moja je
sudbina.
U srce sebi bodez
bez milosti
zabadam.
Umesto da letim
padam.
Umesto da zivim
stradam.
U misao sam
potpuno sebicno
kao da je
obicno
upisala bozansko ime
da se dicim
time.
U noc sam moju
sve tisine skupila
molitvu sapucem
ne bih li se
iskupila.
U greh sam svoj
oprost upisala
slovima zlata
slovima sjaja.
Nisam postojala
i nisam disala
u trenu rodjenja
ni casu moga
kraja.
Vencic od sonetnih suzica
24.11.2010
Vecernji sonet
Potoku se prikradam i dajem
Bele ruke, raspupela nedra.
Znacu sutra da li da se kajem,
Ove noci jabuka sam jedra.
Pruzam ruku toj najvisoj grani,
Ustreptalim srcem trazim spas.
Nocas ceznja moju dusu hrani,
Tama gusta skrila svaki glas.
Korak zelje pritajeni slusam,
Rumeno mi lice mesec skriva.
Koje voce razbluda da kusam,
Da osetim da ja jos sam ziva.
Cekam zvezdu u uglu nebesa.
Trazim odsjaj sarenih cudesa.
Trenutak nestajanja
24.11.2010
Nema me
U netrazenju tvome
sakrila sam
strah.
Zaboravila proslosti
dah.
U korak sam uplela
sve otkose
kapi rose
slasti nadanja,
uboga stradanja.
Putujem nikuda
dolazim nikada
prepuna
cemera i jada.
Zgazene travke
lazi.
Istinu kazi.
Nisi ka meni nikada
hodio.
Drugim si vodama
brodio.
Trazio trazenja
ispio treznjenja
preko pijanih stolova
lik mi vajao od
bolova.
Mucio muke
sirio ruke
u oteto
znao da je prokleto.
Nisi odustajao
od cemera
samoca ti je vecera.
Nisi pogledom
boleo
samo si pusto
voleo.
U sebe zakoracio
tu ostao.
Proslost si proslosti
postao.
Jadanja i stradanja
24.11.2010
Ponocna jadikovka
Nema okova
jacih od tvoje
bezmilosti
u koje bih srce svoje
da okujem i cutim.
Gde su ledeni bregovi
da nadanja
da jadanja
zauvek vecnosti
beline
predam?
Il' da se ne dam?
Pokazi mi
gde tisina jeci
pod snagom tvojih reci
tamo da odem
tamo ostanem
istina postanem.
Ti si putokaze
postavio
duge u crno zavio
nestao
u pesku pustinje
moga oka.
Tugo duboka.
Ko ti je kap vina
na usne stavio
ko te je zivog gutao
ko te je
stegama stiskao
a ti cutao?
Za koga si se
u snovima
snazan borio
kome si pesme govorio
zasto si odjednom prestao i
nestao?
Zalud su svitanja
kad nikome i nikada
snena pitanja
ne postavljas
kad zurno koracas
mrakom
i ostavljas.
Kojoj si gori
moje ime dao
strmoglavio se
pao
u ponor proslosti,
nistavila?
Jesu li ti
da sam umrla
jata kukavica
javila?
Postani sunce
Suncu na ponos
i zrak nad grobom
mojim.
Gde si hrabrosti
ociju cednih?
Smrti se vise
ja
ne bojim.
Na raskrscu ljubavi ... znak
24.11.2010
Putokaz II
Kojim cu putem ovoga dana
putokaz ka tebi ne postoji.
Na nasim stazama dva gavrana
na srcu jos su svi gresi tvoji.
Koji ce talas srecu da vrati
i plimu nasih zelja i nadanja?
Slutis li koliko dusa pati,
na strmoj litici stradanja?
Vidis li beznadje u mome oku
taj zadnji pozdrav na mome licu?
Vrati mom pogledu radost duboku,
mir mojoj dusi, mom bicu.
Na raskrscu trazenja i nicega
stojim slomljena svih ovih dana.
Stesnjena izmedju ocaja stega
izmedju tebe i mene osama.
Odlazak smo slutili
24.11.2010
Na rastanku
Jos cujem zvuk tvog lakog koraka
na stazi nasih zarkih sastajanja.
Ne brini, sad sam drugacija, jaka
jaca od svih suza i svih rastajanja.
Jos glas tvoj ja cujem u mojoj dusi
toplinu kojom si nezno grlio me celu.
I sada, znaj, kada se sve lagano rusi
jos osecam tvoje poljupce na telu.
Jos gorim plamom dodira divljih, tvojih
i pamtim za navek to zadnje nase svitanje.
Jos iste vatre gore i dusa zarom plamti
znam, sad znam i ne postavljam pitanje.
Jos mi u srcu osta taj strasni, bolni tresak
vrata, koja si za sobom zauvek zatvorio
U svakom mom pogledu tvog je oka bljesak
pamticu zauvek iako si mi sve rane otvorio.
Volim te tugom i volim ovim bolom
volim secanjem na nase srecne dane.
Ne brini,jaka sam pred istinom golom
i onda kad iz duse suza vrela kane.
