22.11.2010
Da si me juce pitao
Da si me juce tiho upitao
dok si mojim slutnjama skitao,
od kojih sam satkana stradanja,
skinula bih crnu maramu padanja
i sebe klela onako bez duse
dok se oko mene nebesa ruse.
Proklinjala sebe kao sto znaju
da proklinju zene u mom kraju.
Naricala bih,jaukala,cupala kose
zvala demone da me nose,
nekud gde nema sunca ni sjaja
nekud,samo sto dalje od raja.
Juce da si me pitao radoznalo
sta je to sto mi se nije dalo,
rekla bih usnama punim otrova
da sam iznikla iz korova,
da padam,gubim i stradam,
rodjena o jadu svom da se jadam.
Da me juce pitanje cekalo
srce bi krvlju mojom plakalo.
Odgovorila bi ti dusa nestala
da je da veruje prestala.
Danas me ne pitaj.Iz oka okom citaj.
Nebesa odbegla opet se skupila,
pod mojom strehom radosti roj.
Samu sam sebe prkosna dobila
i zivot zivim opet svoj.
Ne pitaj zato otkud svanuca
u moje oci nezno uplovila.
Ne pitaj jesam li ista il' tudja
zivot sam svoj,srecna,ulovila.
Ne pitaj zasto mi smeh rominja,
ovom nasom sobom za smeh.
U dusi starih radosti plima,
ne biti sretan,smrtni je greh.
Slovenska
