Била једном давно једна Стара планина . Расло је ту свакojаког дрвећа али је углавном свако дрво расло у свом дијелу планине,у својој шуми. Дешавало се и да неко дрво нарасте у другом дијелу шуме, било је и тога наравно. Највише је било букове шуме. Зимзеленог дрвећа у то вријеме није било.У јужном дијелу планине била је и једна Храстова шума. Та се Храстова шума стотинама година развијала и ширила. Њом су господарили увијек добри господари. Све до једном када Доброг господара нападе један Зли господар који је владао на другој планини на којој је расло само зимзелено дрвеће.
И тај зли господар уби доброг господара. Посјече га насред шуме његове.Свидјела му се ова његова Храстова шума и то што се налазила на јужној страни Старе планине. Одмах је он посјекао највеће и најбоље храстове. И почео је да сади зимзелено дрвеће иако оно ту никада није расло. А зимзелено дрвеће је слабог коријена али је зато отпорно па се оно ширило по обронцима Храстове шуме. Рђаво је тај Зли господар стотинама година господарио Храстовом шумом. Сјекао је стабла храста кад год му је требало, и за грађу и за ложење а понекад и из чистог хира. Трпјела је Храстова шума и патила али и поред свега остајала, животарећи на јужном дијелу Старе планине. Ни Велики господари Букових шума са Запада и Сјевера Старе планине нису ништа чинили да помогну Храстовој шуми.
Чинио јој је Зли господар још страшних ствари. Најгоре за Храстову шуму је било што је чупао млада стабла храста из коријена и на њих калемио зимзелено дрвеће. То је дрвеће кад нарасте послије пресађивао у Храстову шуму. И било је то дрвеће јако јер је имало коријење храста а опет савитљиво и прилагодљиво попут осталог зимзеленог дрвећа. Ти калеми кад нарасту су ђикљали у ваздух просто настојећи да засјене храстова стабла не би ли се ова осушила. Било је то страшно доба за Храстову шуму. У то су се вријеме на чудесан начин, нико не зна како, читави дијелови Храстове шуме селили на обронке Букове шуме и ту стајали као заштита да се зимзелено дрвеће не би раширило и на остатак Старе планине. Било је то просто невјероватно. Стари храстови су се са коријењем чупали из земље, чупали би и младе храстове и одлазили у Букову шуму. И ту би расли и остајали, као заштита Буковој шуми.
Е онда, након много, много година, Храстовом шумом је завладао потомак старих господара. Отјерао је остарјелог Злог господара и стара Храстова шума је дочекала боље дане. Нови-стари господар је оставио чак и зимзелено дрвеће на рубовима Храстове шуме,као знак великодушности. Било је то најљепше доба које је Храстова чума памтила. Ширила се шума,расли су млади храстови без бојазни да ће бити пресађени или посјечени. Узимао је и овај господар дрва за сјечу али онолико колико је потребно а и понекад кад му затреба да се брани од насртаја чудних господара који су завладали Буковом шумом.
Трајало је то тако све док на Старој планини није букнуо велики страшни пожар. Гутао је тај пожар све редом. Горјела су и букова и храстова стабла. Најгоре је било што је Страшни безобзирни господар Букове шуме у сред пожара дошао у Храстову шуму и почео да је сјече.Оптужио је господара Храстове шуме да је у њој букнуо пожар који је захватио читаву планину. И сјекао је Храстову шуму дивљачки,као да је она крива за тај страшни пожар. Сјекао је и старе храстове и тек изникле изданке. И тада се опет десило чудо. Храстова стабла су се опет почела селити. Био је то страшан а истовремено величанствен призор. Стабла су са коријењем ишла преко зимзелене шуме на сами југ Старе планине. Успут су се од немања воде многа осушила. Храстова шума је била десеткована.
Када је угашен пожар на великој планини тада се из остатка Храстове шуме повукао и Страшни господар Букове шуме. Храстова стабла су се опет вратила у своју шуму. Али плаћен је страшан данак пожару и сељењу. Храстова шума је била огољена. Најбољи храстови су или изгорјели или посјечени или су се успут осушили. Поред свег зла још се и стари добри господар одлучио да под окриље свог имања прими и дио букове шуме мислећи да је то добро за јачање Храстове шуме. Чак ни своју шуму више није звао храстова него онако уопштено, листопадна. Једва се некако Храстова шума почела опорављати од пожара. А и та букова и храстова стабла, уз све изузетке, никако нису могла заједно да расту. И трајало је то тако неко вријеме. А онда, на Старој планини је поново избио велики пожар. Још страшнији, ако је то уопште могуће, од првог. И поново је све пошло наопако по Храстову шуму. Вратио се Страшни господар Букове шуме и поново завладао Храстовом шумом. И сјекао ју је опет за своје потребе нештедимице. И да буде још горе, храства стабла је напала неке страшна болест,нека куга. Ако се та куга само мало накачи на неко стабло, свог га је прекривала. Страшни господар Букове шуме је знао за ту болест јер је и дошла из његових крајева. Сјекао је заражена стабла храста гдје год би их видио. Међутим,ако би куга уништила само једно буково стабло он би за освету сјекао сто храстова. И старих храстова и тек никлих изданака. И заражених кугом и здравих, није он бирао.Спаљивао је он читаве предјеле Храстове шуме. А и болест се убрзано ширила. Куга је била страшно заразна. Чак јој нису одолијевали ни најјачи храстови. Они су јој се могли одупријети, довољно би било да су само на вријеме протресли крошњу. Али многи из некога разлога нису. Није та болест убијала храстове. Али је чинила нешто много подмуклије. Мијењала је саму природу храстова. Обољели храстови више нису личили на храстове. Љутили би се и мрдали нервозно крошњом ако би их неко идући кроз шуму назвао храстовима. Жељели су да се зову листопадима.
Велики страшни пожар је полако јењавао. Господари шума са Истока и са самог Запада Старе планине и Велики господар Друге планине су успјели да побиједе страшног господара Букових шума. Стара планина је била у великим ранама од пожара. То је искористио Велики господар Друге планине, која није била погођена пожаром, па је широм Старе планине поставио своје шумаре да воде бригу о опоравку Старе планине. Велики Господар Друге планине, затим Господар Западних букових шума и Господар великих Источних храстових шума нашли су се да се договоре како да подијеле и опораве Стару планину. И договорили су се. Нису се баш најпрецизније договорили шта да раде са старом Храстовом шумом. И на крају су одлучили да тамо пошаљу једног Шумара који се родио у Буковим шумама али је учио школе код Великог Господара Источних шума.
И он је по Храстовој шуми почео убрзано да разбацује сјеме оне куге. Куга је просто завладала Храстовом шумом. Када се пожар на планини зауставио Храстова шума је била неповратно заражена. Храстова шума је претрпјела страшне ствари за вријеме пожара. И поред свих тих недаћа, као нешто најгоре, десила јој се та куга. Нови Шумар је Храстову шуму наставио да зове листопадном. О куги као болести нико није смио да прича, за Шумара и обољеле храстове то је био напредак у развоју дрвећа а не болест. Чудно је да се та болест углавном лијепила за храстове. Веома мало на букве. На зимзелено дрвеће готово никако. Једино помало на оно зимзелено дрвеће које је расло по обронцима Храстове шуме. Храстова шума више није личила на себе. Наизглед се опорављала али су стабла била трула изнутра. Болест их је јела. То је вјероватно остало као посљедица великих пожара, када су страдали најјачи и најбољи храстови а остајали само нејаки храстићи и они који су се од пожара и дрвосјеча сакривали тако што су стресали сво лишће да не би личили на здраве храстове. И таквом лошом природном селекцијом дошло је до тога да је Храстова шума послије другог великог пожара веома мало личила на себе.
Много година послије тога, када је Шумар умро, Храстовом шумом су господарили његова зла кћер и њен послушни муж. Ни они то нису чинили ништа боље. Они су се склонили тек када је то одлучио Велики господар Друге планине. Храстовом шумом сада господари Велики Господар Друге планине који господари и читавом Старом планином. Он по свим шумама Старе планине поставља своје шумаре да воде бригу о Старој планини али онако како он од њих захтјева. Сви непослушни шумари бивају убрзано замијењени. И зимзелено дрвеће се населило по читавој Старој планини, има га доста. Све је друкчије а опет некако исто. И ови шумари који сада воде бригу о Храстовој шуми не чине то ништа боље од маторог Шумара. Они су мало зауставили кугу,али је и куга остала дубоко укоријењена у Храстовој шуми. Требаће много времена да се храстови ослободе те куге. А требали би јој и бољи шумари да воде бригу о њој а не да је сјеку без икаквих обзира као што то сада чине.
Не зна се шта ће бити са Храстове шуме као што се не зна ни шта ће бити ни са Старе планине ни са Друге планине. Остаје само да се надамо да ће Храстова шума преживјети све болести и недаће, да ће у њој некада поново да расту чврсти поносити Храстови.