Smrt stopera

Ovu pricu mi je ispricao ortak, cuo je od svog oca, a prica se desava u caletovom rodnom selu. Ne znam koje je selo u pitanju, ali mislim da je u pitanju okolina Valjeva.

U selu je umro covek i rodbina je naravno pocela pripreme za sahranu. Dvojica ljudi su otisli do najblizeg pogrebnog preduzeca i kupili sanduk, a kupili su jos dosta stvari koje su bile potrebne za sahranu. Sanduk su natovarili na kamion i krenuli ka selu. U putu ka selu pocela je da pada kisa. Dok su se vozili primetili su coveka koji stopira i naravno stali mu kako ne bi cevok cekao na kisi ko zna koliko jos dugo. Covek je posao u kabinu a oni su mu objasnili da nema mesta u kabini zbog stvari pa ako mu ne smeta da sedne pozadi. Upozorili su ga da je pozadi sanduk, kako se ne bi uplasio. Covek, posto nije bio plasljiv, zahvalio se ljudima i seo pozadi. Posto je kisa pocinjala sve jace da pada, a na kamionu nije bilo cirade, covek je otvorio sanduk i legao unutra. Nastavili su voznju i posle nekoliko kilometara ponovo su naisli na stopera. Ponovo su stali i objasnili coveku da moze jednino u prikolicu. Rekli su mu da je pozadi sanduk ali da ima vec jedan covek pozadi pa da mogu da pricaju. Stoper se popeo u prikolicu i seo. Posle nekoliko minuta, covek koji je lezao u sanduku je pomerio poklopac i upitao svog novog saputnika:

- Prijatelju, jesmo li stigli?

Covek se uplasio, skocio iz prikolice i poginuo.

Pošalji komentar ::

hehehe ovo je smesno

Owo je swe strawa...!!!......Ja se secam price koju mi je deda pricao pre 5-6 godna....On, njegova zena, moja baba, i njihov sin, moj cale, krenuli su kolima do obliznjeg sela. Padala je kisa i bili su bas jaki gromovi...odjednom im je na pola puta netalo benzina.U sred sume su izasli iz kola, da potraze neku sumsku kucu ili nesto slicno.U tom trenutku je naisla jedna ljbazna zena koja im je ponudila pomoc i pozvala ih kuci da se ugreju...prihvatili su poziv...kada su usli u kucu ona je bas bila sredjena i tu ih je ljubazno docekao jedan covek srednjih godina.rekao jje da ce im sipati benzin ali pre toga ce da popiju kafu...Deda i nije bas zeleo da se zadrzava, ali su domacini bili uporni.Popili su kafu , popricali sa ljudima i krenuli ka kolima...Onaj covek im je sipao benzin i stigli su tamo gde su naumili.To su sutradan ispricali nekim prijateljima koje su sreli...a oni su se tome samo nasmejali rekavsi: ''To je nemoguce....ti ljudi su umrli pre 12 godina". medjutim, posle dugog prepiranja deda je odlucio da ih odvede do te kuce i pokaze im da su ljudi zivi.Kada su stigli tamo kucali su na vrata ali niko nije otvarao. Zatim su gurnuli kvaku i vrata su se otvorila.Oni su usli u kucu, swe je bilo u paucini ogledala i stvari umotani u carsave,a onda je deda krenuo ka jednom uglu...i tamo....stoje drvene stolice,a na stolu neoprane soljice od kafe.Svi su zanemeli,a kad su se vratili do kola rezervoar je bio otvoren i....PRAZAN! Najjezivije je sto ti ljudi sa kojima je deda pio kafu odgovaraju opisu davno umrlog bracnog para...Kada je seo kola deda je pronasao cedulju na kojoj je cudnim izuvijanim slovima pisalo:"Mislili smo da si naucio da trebas da imas rezervni benzin"...kada je pogledao...rezervoar je bio pun.....!!!!!!!!!!

Prica sa stoperom i ta sa benzinom su FANTASTIC!

MNOGO JE SMESNO.JA I MOJ DRUG SMO SE UPISALI

ova prica uopste nije strasna vec zalosna

ne seri majmune:

bas im je fazon

Ovo je prica po istinitom dogadjaju koju mi je ispricala sestra iz Poljske.Ona i njena porodica resili su da odu na izlet u jedan stari dvorac blizu Varsave.''Svakog dana ljudi su se okupljali zeleci da cuju staru legendu.Legenda je bila o devojci koja se cesto setala dvorcem kao duh.Jedva smo cekali da cujemo pricu i vodic koji je delovao zastrasujuce poceo je da prica.Negde davno u 13 veku narod je verovao u vestice i one su bile spaljivane na lomaci.Devojka iz sela sakrivala je svoju tajnu da nebi zavrsila kao ostale vestice,ali ubrzo je pronadjena i najstroze kaznjena od strane tadasnjeg kralja.Ziva je sazidana u njegov dvorac.Po legendi ona mrzi muskarce i vadi im oci,prica se da se svetla gase...i u tom trenutku svetlo se iznenada ugasilo i culo se tiho jecanje,ljudi su se prepali i neko je ponovo upalio svetlo,a buka je prestala i niko nije video vodica,samo nekoliko kapljica krvi...i dva oka..."

OVO JE VISE SMESNO NEGO STRASNO XDevil:

Mozda je to bila MARIJA TUDOR

naci ovo jjjjjjjjjjjjjeeeeee ttttttaaaaaakkkkkkkkoooooooo SMESNO hihihhihhihihihihihhihhihihihihihihiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii i

ovo je smesno ali je istina

pudlica bez lica u gradu osijeku živjela je jedna dobra stara gospođa koja je imala prekrasnu malu pudlicu zvanu puppy.njena dlaka je bila mekana kao jastučić,i imala je bijelo-ljubičastu dlaku,maleni crni nosić i crne oči.jednog jutra,dok je njena vlasnica kuhala čaj,pudlica je bila uz nju i veselo je trčala oko nje.ali,na nesreću,njena vlasnica je slučajno zaokrenula vrč i pudlici se vreli čaj razlio po licu.mala jadnica je počela mučno trčati po kući i cviliti.i,na kraju,pudlica je uginula jer joj je čaj spržio lice.vlasnica je počela plakati od tuge.svoju puppy nije htjela zakopati u vrtu nego ju je zatvorila u kutiju i stavila je uz vrata spavaće sobe,no,te večeri je vlasnica spavala na velikom naslonjaču u dnevnoj sobi blizu kuhinje.ali,ne tako dugo,gospođu su probudili zvukovi psećih koraka koji su dopirali iz hodnika.ona se probudila i na vratima dnevne sobe ugledala je svoju pudlicu puppy.lice joj je bilo okrenuto prema natrag,a stajala je nepomično.kad je pudlica okrenula glavu prema naprijed,njena vlasnica je vrisnula.pudlica je bila krvavog i oprženog lica,a nije imala ni usta,ni oči ni njuškicu.u jednom trenutku pudlica je progovorila-osvetit ću ti se,napokon...nakon što je to pudlica rekla,nestala je.gospođa je te večeri od straha pobjegla iz starog stana i iznajmila novi.priča se da još i danas duh male pudlice i dalje luta napuštenim stanom u osijeku. i,to je kraj moje horor priče,nadam se da će vam se svidjeti.pozdrav.cry: