Sve ce izbrisati-saptao je vetar.

Sve ce otopiti u suzama-tiho je tupkala kisa.

Sitna i hladna,ali ne i mrska.

Sve ce se promenuti,saptao je nebo s oblacima koji su se cudljivo menjali nebeskom mozaiku.

Bas sve? Pitala je ona.Ona je merila nogama asfalt na cestama,pokusavajuci pobeci od necega,a od cega ni sama nije razumela.

Tamo gde pre,sasvim nedavno pre,nesto sto je grijalo kucajuci,sada je cutalo.

Sta se desava ljudima,kad oni prekoracevsi preko svojih osecaja mogu dalje ici putem zivota i iskoristavati ljude koje recima cene,ili se prave da ih cene?

Ona je pravila korake.I dalje ih pravi.

Svaki korak-to je odmereno stanje ludila,i pokusaj ne propusti u rutinu bez njega.

Koraci na granici smirenosti i umora.

Jednostavnost tih koraka i pokusaj biti,izludjuju je-ali ona zna,zna da mora nastaviti.Ako ne ona,onda ko?

Korak.Jos jedan korak.Gde je vera,nada i ljubav? Gde vlastita cast moze ziveti u miru sa tudjom verom?