Ne znam kako ce ovoj zeni pomoci slika na mom blogu..vise bi joj pomogao novac,smestaj..ili posao..

Ne mogu da ne budem licemerna i ne izustim reci..sama si kriva,sta u opste radi sa takvim gadom?!! A onda se sama setim svoga "pada" niz stepenice i neprespavanih noci..strah..strah od njega!

Ljubav,brak,deca...vrisak,galama,tucnjava...posupno pranje mozga..do kraja,polako nestajes..pretvaras se u zombija..

Kriva...ja sam kriva za batine..nisam bila dovoljno dobra..i tako zivotaris s tim tupim osecajem manje vrednosti..i super ti je,on te voli...

Smeskas se na porodicnim zabavama,zajedno ispijate jutarnju kafu u nekom kvartovskom kaficu...noxis crne naocare i po zimi jer ti kao smeta svetlost..

Sram...sram od svega..nije on toliko los--on je dobar,ja ne valjam..moj brak je savrsen..on mene voli..udarcima mi dokazuje ljubav..

I onda odjednom shvatis,shvatis da ti nisi nizasta kriva...spoznaja boli vise od sto samara odjednom! Ne,ja to ne zasluzujem..odlazis,bezis daleko od njega,od ljudi..

-Ne..ne bi tebe trebalo da je sram..treba se on stideti,lecenje traje dugo,i ako one vidljive rane brzo zacele..vecina psihickomaltretiranih i fizicko zlostavljanih zena se nikad ne oporavi..zauvek u njima ostaje strah..i gadjenje prema muskarcima..strah od intimnih odnosa..strah od emotivnog vezivanja..retko ce se takva zena ponovo prepustiti ljubavi i sreci..i ako ce mozda to citav zivot zeleti..