Mutna svetla kisovitog grada ostala su iza nas.
U meni pada i poslednja nada da razumes moj glas.
Niz staklo klize krupne kapi i moje reci klize uz njih.
Kad bi se vratili poslednji sati promeniti nesto dali uspeo bi...
A zao mi je nas.Zao mi je snova ugasenih.
Nasih zelja glas,sad je tako daleko tako tih.
A zao mi je nas,i znam da ne znam sebi priznati..
da nasih zelja jaz i tebe i mene od nas ce odvesti..
Zaustavljam se i otvaram vrata,s kisom su reci prestale,
tvoj zadnji osmeh zaklanja tama,a moj u meni zapinje
Sve ono sto je bilo sad u nista se zatvara
Nazad krenem ne okrecem se dok se noc u jutro pretvara.