Uvek sam zelela da zivim tako sto necu znati ko je predsednik republike,ko je koji funkcioner,koji politicar,koje partije...Ko je direktor koje firme... Da ne znam gde se sta lose desilo,koji se avion srusio,gde se ratuje,ko je koga likvidirao...Ne da bih bila neobavestena,vec da budem toliko zadovoljna sobom i svojim zivotom da radim ono sto radim,nema veze gde i sta, ali bitno da mi se to na neki svoj nacin svidja i da imam u tome neko svoje licno zadovoljstvo...Odavno ne gledam vesti,ne pratim politicka zbivanja...Mozda ce neko misliti da sam luda ... ali meni je to bas simpaticno ,izabrala sam da posle bolesti koja me je zadesila i posle koje mogu sasvim slobodno da kazem da zivim poklonjen zivot,odabrala sam da jednostavno zivim u nekom svom svetu,mozda drugima izgleda izmisljenim i umisljenim,ali to je jedini nacin da se ne nerviram i da me ne izbacuje iz koloseka nista ruzno i nista tuzno.Rodjena sam kao nepopravljivi emotivac i kao preterano osetljivo bice,koje je jednostavno jako sazaljivo i slabo na tudju tugu,nesrecu i bol.To ne mogu da promenim,ali mogu da se distanciram...Podici zid....Sve je u glavi...Jednostavno sam izaberes sta hoces a sta neces...I jednostavno hocu da vidim samo ono sto je lepo,a pred svim ruznim i mracnim stvarima zatvoricu oci..Mislila sam da svoju zamisao i zelju ne mogu sprovesti u delo....A mozda ipak jesam....Znam u kojoj drzavi zivim,naravno znam i kojem gradu,znam mnogo vise nego sto treba o stvarima koje mene interesuju,ali danas sam na poslu skontala da ja ne znam ko je predsednik Republike,nemam pojma ko je koji direktor,(firme u kojoj radim).Novine cak ne zelim ni da prelistam.Bas zato da mi ne bi neki naslov privukao paznju i da ne bih posle razmisljala o datoj temi....Moram priznati da je jako lepo tako ziveti.Iskljucis se lepo,i nemas pojma sta se oko tebe zbiva,sve ti nekako lepo i simpaticno...

Nisam sigurna da je to normalan stav ali mi se bas svidja tako ziveti???Ludo skroz..