"Najmilija, jedina moja. Izmedju dva naša zagrljaja uvek prodje jedna svetlosna godina. Znaš kako sam nepoverljiv prema ljubavnim pismima, a ipak moram da ti pišem. Čime mogu da posvedočim svoju ljubav kada ne vidiš moje oči, moje noći?
Pisaću ti radije o ovom kraju, o ljudima u Zalivu Delfina. Čudan je ovo kraj, najmilija. Da nisam vezan nekom neobičnom, bolesnom strašću za moju mansardu, nastanio bih se u ovom kraju. Naravno, ako bi i ti to želela, ako bi se i tebi svidelo ovde. Mogli bismo ovde ispijati mesečev med... No ko o tome sad da misli?
Danas sam bio sa urodjenicima u lovu na delfine. Ukrcali smo se u uske male škune, koje oni nazivaju nekako kao " haramakana" ili "karamahana", i sačekali smo mesečinu. Zatim smo nemo, pobožno veslali po tečnom zlatu, okićeni vencima divlje magnolije, tako da smo ličili na sprovod ili na svadbenu povorku. Neću da te pravim ljubomornom i neću ti opisati njihove žene. Mada, nemaš razloga za strahovanje. One boju moje kože tumače kao malokrvnost i bledilo, tako da se ponšaju sa mnom sažaljivo, kao bolesnikom.
Svi su oni bili beskrajno tužni i svečani, a ja nisam znao šta im je zapravo. Kada bi, veoma spretno, ubacili delfina u svoj čamac, plakali bi nemo kao što se kod nas u Evropi plače za dragim pokojnikom. Nije to bio divljački ritualni ples kako mi to mislimo da se zbiva. To je bilo iskreno i gordo, nenametljivo i tiho, otmeno šmrcanje.
Ne morate da lažete, reče mi jedan domorodac, kada sam ja iz kurtoazije prineo maramicu ustima.
Ja hoću da se useknem, rekoh.
To je već druga stvar, reče Tam-Tam. Vi belci mnogo lažete. Mislite da je lepo i pristojno kada s nekim na silu boga hoćete da podelite bolove i radost. To je kod nas znak nepristojnosti i lošeg odgoja. Zašto biste vi sada, na primer plakali ?
Zbog mrtvih delfina... Kao i vi uostalom , rekoh i useknuh se u maramicu da pokažem da sam pristojan i da nisam licemer.
Šta vam pada napamet , reče Tam -Tam. Plakati zbog delfina? Mi plačemo zato što moramo svojim veslima da šamaramo mesečinu .
Vesla su im jedva dodirivala vodu."
D. Kiš
Pitam se, jedina, koliko puta sam te povredio ne shvatajući da si nežna poput mesečine?