PoeticDreams - BlogOye!

Meni

O Blogu

Neshto sto dolazi rekom inspiracije iz moje dushe, a uliva se u veliki, mracni okean kritike....

Arhiva

« July 2026 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
1 2 3 4 5

6 7 8 9 10 11 12

13 14 15 16 17 18 19

20 21 22 23 24 25 26

27 28 29 30 31

« July 2026 »
Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
	1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Pogledaj arhivu

Zaplovilo morem...

Kategorije Postova

Linkovi

Blog prijatelji:

Ostali Linkovi:

Feeds

Magija zvana rec...

Putevi uvek nekuda vode,
Nad njima broj, tisina noci,
Kad ljubav dodje, pa onda ode
Zasto je onda morala doci?...

Nocas se moje celo zari,
Nocas se moje vedje pote,
I moje misli san ozari,
Umrecu nocas od lepote.

Dusa je strasna u dubini,
ona je zublja u dnu noci;
placimo, placimo u tisini,
umrimo, umrimo u samoci...

Dise li suma? Mir je? Od iskona.
Modro je nebo stalo, ko da spava.
Koraka nigde. Ni stada. Ni zvona.
Samo je sunce nad svim. Samo trava.
Tisina ljubi sve proplanke, tio
ko da se vratit nikad nece vise.
Mirisu trave.
Dugo.
Dan se svio
u cekanju neke blage, meke kise.
Hoce li sici - zeleno da kroci
i stisa zar, i novi talas krene?
Da niz uvale i strane zapotoci,
poljubi mene?

Veceras necu doci,
nek ceka crno vino.
Veceras cu samo moci
opijati se tisinom.

I kad nas dvoje
svrsimo - samoca i ja
poci ce srce moje
sve u osami steceno ljudima da da.

Ociju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom nasem stanu.
Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz ociju nestajali.
Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nezne preko praga presle.
Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu nasem prenocilo.

Blog Hosting