Kazi sve shto imash jer vremena nema,
brzo teche noc, prekratki su sati,
a toliko toga josh lebdi u vazduhu,
toliko tajnih rechi koje moram znati!
Opchini me dahon, daj mi chudnu snagu
da prihvatim da te necu imati vishe,
i shapuci mi nezno, poput zraka sunca,
trebace mi kada suze budu bile kishe.
Zabranicu ochima posle da te pamte,
a prsti teksturu svilenkaste kose,
ali sada zelim sasvim da te znam,
prospi rechi po meni kao kapljice rose.
Usamljena dusho, uvek sam te znala,
u meni postojish i oduvek te slutim,
gorku chasu tuge ispicu sa jutrom,
do tada mi prichaj, samo cu da cutim.
Trenutak mira, ljubavi i blazenstva
za jedno veche jedno drugom smo dali,
a konachnost je blizu i zato mi prichaj,
ono shto odavno, u snovima smo znali.
Kazesh mi da noc mirishe na setu
jer postoji drugi koji ce da me voli,
da ce njegove rechi biti one prave,
a znash da posle tebe svaki dodir boli.
Kazi sve shto imash jer svemu je kraj,
sad kad tajni nema, a jutro mora doci,
reci da me volish, reci neka zaboli
a onda se okreni i idi iz ove noci.
Sutra, dobro znam, sve ce biti isto,
zivecemo opet zivote nashe lazne,
ali ostace secanje na trenutak srece
i jedne crne ochi, daleke i vlazne...
