Dan je predugacak, kao i ova jesen bez tebe. Nestajem negde u plavoj daljini a nebeski luk se pretvara u svod. Vetar tiho susnjari kroz lisce, a zemlja je zuta, zlatom okicena. Stojim i trazim prste u dzepovima, mislim na sunce, mislim na tebe. Jedan je beskraj - ta plava daljina kojim mozda lutaju tvoje oci. Uzdah. Starija sam za jos jednu praznu jesen.....
