Otkad te nemam, sve mi je prazno,
a opet se nadam nekoj sreci.
Noci su duge, prokleto hladne,
iz bola-boli postaju veci.
Otkad te nemam, neka mi tuga
s jutrima ranim razdire grudi.
I svi su mi dani skoro isti,
i sva mi lica, sve isti ljudi.
Otkad te nemam, sve mi je prazno
dok vetar tvoje tragove brise.
Htela bih napred, al puteva nema.
Stanem, vracam se......
nemam te vise.