Pozeleh krila na jedan dan,
da opet, na sekund, budem samo dete.
Ostvarim tej zeljeni san,
kliknem nad likom plave planete.
Pozeleh krila, nevino i cisto,
da se ne utopim medju ljidima sivim,
oslikam zivot temperom i kistom,
da sve saznam i sve dozivim.
Pozeleh krila, velika i bela,
gde svako pero licnu tajnu krije,
da me nose preko njiva i sela,
da spoznam svako brdo moje Srbije.
Pozeleh krila, i to bas na javi,
cetiri zida odzvonise zeljom,
da se vinem gore, mir da me preplavi
dok lebdim tom paperjastom posteljom.
Osecam strastvenu zelju da pribegnem
pticjoj magiji prvoga leta.
Pozeleh krila, krila da pobegnem
od ovog surovog, realnog sveta.