Ne znam da li je i koliko je pametno da stavljm svoje slike i otkrijem ko sam zapravo ja?Zato pitam vas,sta bi vi radili da ste na mom mestu?Jeste da retko kad dolazim na ovom sajtu(zbog brojnih obaveza u skoli a i privatnih obaveza)ali bez obzira na to jako volim ovaj sajt i ljude koje pisu na njemu.Ali i ako je tako,zapravo skoro  niko na ovom sajtu se ne poznaje uzivo,a mozda i ovo sto pise nije istina.Ovaj sajt je ustvari deo razonode,ali ne znam da li ja u toj prici trebam da se upustam i da otkrijem svoje bravo lice???Razmisljala sam i da odem,ali zasto?Mozda cu redje dolaziti ali bar cu se setiti da napisem po neki post...Rodjish mi je vec prosao(bio je 28.10.)ali zbog skole nisam mogla da zovem drustvo tog dana,tako da sam ipak odlozila za nedelju.I nedelja je prosla(nazalost)slavila sam,ali kad pomislim"pa to je zadnji put da slavim sa svojom generacijom"tako sam ih zavolela,plakala sam izbacala svu svoju negativnu energiju na tuzne pesme koje su te noci pevale i svirale.Zurka je prosla odlicno.Ali vec ujutru,budim se,suza mi tece niz lice,znam da se rastajemo,i da svi odlaimo svojim putem..Ali sta da se radi,svako to bar jedanput mora okusiti u zivotu,tu tinejdzersku tugu.Nekad sam razmislala da drustvo nije vredno mojih suza,jer svako ,ma koliko on poricao zeli da podmetne drugome,i da bude u svemu najbolji..To sam  shvatila.Pomislila sam cak i da nikada ne oprostim,i nikada necu zaboaviti kako sam se osecala pre par godina,stalno smo se svadjali,prepirali,psovali jedne druge,valjda je to bilo samo pre...ali sada,i sada znamo da se posvadjamo,ali ipak znamo za neko postovanje,za postovanje druga kao druga ma kakav on bio....