sipala hladan sokic,
fino ruckala,
obezbedila se nikotinom,
pa bi da napishem post...
Razmishljam trenutno o tim princevima,
o tim nekim ruzama...
E, neshto se mislim,
da ovaj Svet zaista skroz poludeo.
Nit su princevi shto su bili,
nit su ruze shto su bile...
Neshto se u Kosmosu deshava.
Ono... volim cvece,
ali se neshto nikada nisam
osecala kao neka cvecka,
narocito ne neka mirisna.
Tako da sam se stalno neshto u cudu cudila
shto me je neko tako doziveo.
Ako vec moram biti neki cvet,
onda nek budem Jorgovan-eto,
nekako mi se taj cvet najvishe svidja.
Onad razmishljam o krushkama,
jabukama, vishnjama,
treshnjama...
i tako raznim vockama.
Tu sam tek zbunjena.
Nekako se ne dozivljavam
da sam neka vocka.
Ni Treshnja ni Vishnja.
I bla, bla...
ono, kao on joj svira
a ona ima blagoteleci zaljubljeni pogled.
Fuj.
A onda mace-peri mi gace.
I sve te neke zenske psihe
opsednute frizerima, pedikerima,receptima,
zimnicama, ... , ma sve tooo ZENSKO
nikako se u moj mozak nije primalo.
A tek oni shto recima joj dizu Ego
da bi joj bi ga posle spustili.
A ona se kao topi pa se posle
kao razocara pa pati...
i tooo mi je sve strano, vrlo.
Ja jesam tragalac
za iskonskim vrednostima.
Za onim shto osecam u nutrini.
Volim samo poglede razumevanja.
To shto bezim... obicnosti
-ne znaci da sam obicna.
A Jaka Jesam.
Shto se tice raznih pisaca,
postoje oni koje cenim...
i one koje smatram obicnim lupetalima.
To vazi i za slikare.
Laka shtiva nisu za mene.
Neki vikend-ljubavni romani.
I uporno...
prosto debilasto nastojanje
nekih shto daruju reci
da naprave od mene
ono shto nisam...
niti shto mogu biti...
niti zelim biti.
Eto, razmishljam o tim pametnicama,
odakle im uopshte te neke ideje
te nisam ja kriva shto sam ziva.
Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam.
