Kako reče moja drugarica – „Ne znam ko je muškarce obmanuo da su jači pol, kad smo mi te koje sve na svojim plećima nosimo – i decu, porodicu, kuhinju, posao...sve je otišlo u tri lepe...Još kad se razbole – gori su i od dece“. Malo sam se zamislila nad nečim što je rekla, pogledala oko sebe i promislila  – „kad se razbole“.

Ženu ćete retko kad čuti da se žali kad je bolesna, retko kada ćete uopšte i znati za to. Žena obično ćuti i tera dalje, noću kad svi spavaju može joj se oteti koji uzdah ili trag brige i to je sve. Žena je jaka i njoj ništa ne sme da fali – ona je Žena, Supruga, Majka, Koleginica, Domaćica, Zavodnica...

Vrlo često, žene su  nemarne prema sebi, svom organizmu i zdravlju. Vrlo često, pod izgovorom „ma nije mi ništa“, previde ili uopšte i ne vide neke simptome; „odrade“ terapiju vitamina i nastave dalje. Nekada, dok shvate kako i šta, nažalost, bude prekasno.

Moje dame, mlade i stare, vodite računa i brinite o sebi. Ne postoje izgovori, nema opravdanja. Gotovo svaka bolest – uočena na vreme – izlečiva je. Kao što to svakodnevno radite za druge, pronađite malo vremena i za sebe i otiđite lekaru – čak i kada Vam ništa ne fali uradite sistematski pregled, negujte svoj život, kao što negujete i bližnje oko Vas.

Nema izgovora i nema opravdanja. Učinite to, još koliko danas.