Bre, bre, bre... što ste Vi, blogeri, neka čudna sorta. Taman sam se navikla na to da mi je tastatura okačena o klin i da neću pisati, kad ono međutim, obnavlja se ovo mesto gde je vazduh, barem kad sam tek došla, bio čist i blagotvoran za pisanje. Ijaoooo!!! Navlakuše nijedne! Kad je rečeno da se Blogoye obnavlja zapitala sam se zašto sam prestala da pišem, onda sam pogledala ovo par postova koje nisam obrisala (mada mislim da ću sad to uraditi) i videla neke komentre i sve mi je bilo jasno. Trolovanje, ispiranje mozga, debilisanje i onaj osećaj kad se sama sebi smučim, jer sam si dozvolila da me neko uvuče u razgovor u kome ne želim da učestvujem i milijardu puta se vraća na isto. Jebote! I sad me je to naljutilo! Jesam malo starija, jesam odraslija, jesam zrelija, ali i dalje promenim sve boje na svaki pokušaj ispiranja cenjenog mi mozga, na svaku trol naznaku i nakazu. Da mogu, ja bih te ljude tukla, ali onako najozbiljnije tukla. Em se ja oslobodim stresa, em možda oni nauče da ćute kad ih niko ništa ne pita. Da okrenem drugi obraz neću. Crkla pukla. Pre ću cveklu početi da jedem nego što ću to uraditi. :D Elem, lepo je videti Vas na okupu. Unapred se radujem narednim čitanjima i nadam se, iskreno se nadam, da će vazduh ovde i dalje biti čist. Oslobođen malih ljudi i velikih sujeta. Aj, pa živeli!