| |
|
|
|
|
|
|
|
Moja neutralnost dostiže limit. Smešno mi je kada nešto slušam ili govorim,a u glavi mi samo lete komete i napadaju mozak pritiskom od itekako-mnogo kilopaskala. Eto zašto mi se ovih dana prosto sviđa da budem sama i završavam svoje obaveze od jutra do mraka. ~Ne podnosim grubu šalu (u stanju sam da značajno podignem obrvu i blago nakrivim glavu na desnu stranu...čitajte:opasnost), ne podnosim kada me neko zavitlava misleći da ne shvatam o čemu se zapravo radi (u stanju sam da viknem ili udarim,ali se svaki put suzdržim), ne podnosim kada neko sa mnom vodi konverzaciju na nivou šupljeglavca (to je za mene otvoreno vređanje...). Uzvraćam udarac,ali ne tako što bljujem vatru. Zato volim sarkazam i pakosan smešak. To dvoje kad se udruže zajedno sa umom jednog pametnog ljudskog bića čine dobar tim. ~ *Ponovo sam dobila "kompliment" da sam čudna. Jao ne,zar i ovde? Zar OPET?... (-.-) Na kraju ću otići na DNK analizu da proverim da li sam ustvari ljudsko biće. (šala,bre!) *Volim ovaj grad zbog činjenice da je veći i da se mogu raskomotiti. Ali od svih ljudi,zar sam baš naletela na njih koji mi povremeno stave do znanja da ne pripadam tu gde sam? *Obavija li mene sila odbijanja? -Slagaću ako u afektu kažem da su mi ti ljudi nevažni. Sa njima sam još dve i po godine i kraj. Ali opet,ja nemam nameru da se transformišem u tipičnog snoba sa razvučenom ekavicom poput žvakaće gume. Volim svoje normalno pričanje.(Opet mi nije jasno kako su se ljudi koje sam prošle godine smatrala za sasvim okej osobe ovoliko promenili? Hah,stara priča,nema vajde raspravljati...). -Prestala sam govoriti mami šta mi se privatno dešava i kako se osećam. Kad me je prošlog puta tek shvatila na osnovu vizuelnog dokaza, sve mi je bilo jasno. Nisu uvek moje bubice, greši i roditelj. I šta ću sad u ovako ležernom stanju ? U ovoj svejednosti? Zaglavnjena u sopstvenim mislima? Najbolje je da stisnem zube,ostanem cool i teram dalje. Da teram dalje sa školom i treninzima,haha xD u potpisu ~KOSHKA :3~  |
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
~Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju. Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde počinje zagrljaj. I neki nevidljiv osmeh večito nam se gužva na onim najmekšim mestima gde započinje čuđenje. Bio je opkoljen psima. Nijedan nije smeo da mu skoči u lice. Nijedan nije smeo da mu skoči za vrat. Pratili su ga režeći. I kadgod podigne njušku, usrče nebo i rikne, kevtali su uz njega, zamišljajući tako da su i sami vukovi. Nismo se pozdravili. Ni jedan drugom poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reči, kao da smo se sretali u zarđaloj prošlosti na ovom istom mestu gde smo sad prvi put.~ 
|
Komentara ( 1 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Nakon ekskurzije sam zaradila problem -Nisam predpostavljala da će ova ekskurzija biti tako dobra. Drago mi je što sam uopšte išla jer sam se odlično provela sa društvom, videla i saznala dosta toga interesantnog, nekontrolisano igrala u diskoteci xD , uradila odlične fotografije, još više se razočarala u državu koja ne ulaže naprimer u Viminacijum i uopšte prednosti,prirodna i kulturna bogatstva koje ima draga nam zemlja Srbija.  *Ako mene pitate,najviše me je oduševio GAMZIGRAD. *Uzgred,ni Sokobanja nije loša. Zbog parkova i nekih ulica me podseća na moje rodno mesto u Crnoj Gori. *  -Ovi profesori mi stvarno nisu jasni. Juče ionako dva časa nismo imali,3 časa smo "blejali", a jedino na srpskom nešto radili. Plus su nam časovi bili skraćeni,skoro polovina nije došla i prva smo smena! Mogli smo barem da se naspavamo,al' ajde, učenici XIII gimnazije se ni 10% ne pitaju.  -Divno mi je krenuo oktobar. Dobih 5 iz biologije danas i još jednu potvrdu na aktivnost iz hemije (blago meni na znanju iz osnovne škole). Živela (donekle) druga godina! Nije toliko zategnuto kao u prvoj... ~u potpisu MONONOKE :3~ |
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
I tako sam ponovo na kratko zalutala u vremeplov, da bih se gledala oči u oči sa samom sobom. Mala si,mala Izzy. Dete u duši. Je l' vidiš da je dve godine starija "ti" uspela? Da,to je tako lepo... Ali znaš kako,nikom nije dosta. Svi hoćemo više. Ja bih rado prisvojila neke segmente tvog života. Znam,znam,dala bi mi svaki da možeš,ali šteta što ne znaš da vredi sve što te okružuje i da ćeš bolje tek zaslužiti,ali ne onako kako si ti režirala u svojoj glavi. -Ali šta ja to pričam, Izzy je spakovana u kutiji i zaključana u ostavi mojih sećanja. Dođavola,kako mi je tek sada lepo... Tek sada osećam miris koji je moja njuškica tražila. Ustvari, deskripcija mog trenutnog zadovoljstva je apsolutno bezpotrebna. -Eto... I meni se desi da se nakratko transformišem u sentimentalnu vreću brašna i zamalo dopustim suzicama da "prođu",ali s obzirom na to kako sam ih utrenirala, džabe im svaki trud xD Bio je to... da kažem... PRIJATAN mentalni povratak u prošlost. Da ja nastavim da posmatram svoju sadašnjost koja se proteže u budućnost,baš kao mesec koji je dosegnuo zenit... Samo što ga ne vidim! Gde je bre ta loptica? xD 
|
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |