PZ$ B-8

Bila je to prohladna noc, tek sam kupio tako dobru braon jaknu i resio da je prosetam napolju, izgluvarim i vidim ko je napolju od ekipe? Bilo je oko 12h uvece, noc k`o i svaka druga, vazduh je mirisao na Dunav verovatno jer je vetar duvao iz tog pravca. Bilo je i suvise mirno i pored satnice, jer je kvart uvek ziv, ali kao zatisje pred buru, okrenuce se sve u nekom drugom pravcu. Vodjen paranojom i opreznoscu ostao sam u poslu mnogo duze od ostalih, medijska farsa od “Morave” koja se vodila proteklih dana me nije zakacila. Doduse muvala se tih dana stalno neka starija Opel Vektra, koju jesam zapazio jer znam svoj blok napamet, ali jednom sam video da je vozi zensko, pa sam podcenio mogucu opasnost. Odrastao u vreme “Sablje”, vodjen laznim idolima i “drugom porodicom”- navijacima mog kluba, prerastao sam u dilera iz kraja kod koga dolazi sav sljam ovog grada sa cuvenom recenicom- imas nesto? Uvek bi otisli u stranu ako je tu bilo neko drustvo i uz rukovanje bi dobio “mic’… nije bilo na veresiju i zbog toga sam se cesto zamerao, a bilo je opasno zamerati se budalama jer kao sto kaze pokojni Goran- ti mozes da predpostavis sta ce uraditi normalan covek, ali ne znas sta moze da uiradi budala…. Ali se bar nisam zamerao glavesini, jer to bi bio kraj karijere. Ma svi su znali cime se bavim i policija, nije da mi nisu mogli nista, mogli su, ali bila je to igra macke i misa pa ko popusti. Bilo je tu i prljavih policajaca koji bi znali sta sam i ko i placani sa vise distance, ali bi me zbog njihove neciste savesti redovno maltretirali, po koji samar, ali bi mi u dzepu uvek ostajala roba. Znao sam uvek kad je kome smena, tako da sam znao kad mogu da se opustim. Tako je to kad je manja sredina pa “Morava” krivuda! Bilo je frke tih dana nije da nije, medjutim laka para kad zagolica svaki strah je minoran dok kerovi ne zakucaju na vrata. I nije bio to moj plan nekog puta… reko daj da uzmem neke pare cisto da se obucem,kes za ribe i izlazak, nisam ni pomisljao o kolima, kucama, u glavi mi je bio fax, da uzmem nekog psa. Nisam ni oruzje nosio, a nudjeno mi je… valjda mislili – jos jedan napaljen klinac. Znao sam da je i ovo tesko sranje sto radim i da ljudi pamte po losem, ali pistolj kad se oglasi i kaze svoju rec, njegova bude poslednja, a ja svakako nisam hteo da gledam u cev, ali je to bio svestan rizik posla. To vece sam sa sobom poneo nekoliko folija tako savijenih i smestenih u boxerice, da su me samo tu pipali nikad ne bi osetili, ne bi mi bio prvi put da me skidaju u stanici. Vladalo je opste mrtvilo u kvartu, kisa je padala ceo dan i posle obilaska dva kruga nikog nije bilo, cak ni u lokalu gde obicno sedimo. A sve je dobro islo tih dana, i previse… Iza mene se pojavljuju kratki farovi, prilazila je siva vektra i tacno sam znao da neko mora da me spusti na zemlju. Nije bila murija, jer bi se stvorili sa svih strana… srce mi je lupalo jer su kola usporavala, dok sam se ja skolnio sa trotoara da prodju. Stala je pored mene i otvorila prozor, ista ona devojka koju sam vidjao i uvrteo u glavu da me prati murija. UF, odahnuo sam jer je otpala i opcija da neko hoce da me zvekne…. Razvukla je osmeh i pitala me- cao, imas mic? Iako nisam imao pojma ko je i odakle, nisam mogao da pomislim da ovako simpaticna i neposredna devojka moze da me namesti. Toliko opusten, da sam na sred ulice zavukao ruku u gace da izvadim robu, kao pravi pocetnik. Na to je pogledala u retrovizor i pozvala me da udjem u kola da napravimo krug. Cula se utisana tehno muzika i sve vreme sam mislio da je neko razmazeno dete burzuja, koje ima taj hir i porok, a savrseno se uklapala u taj profil. Taman smo produzili pravo i stigli na veliki parking malo dalje od moje zgrade, parkirali izmedju nekih automobila i zapoceli neki providan razgovor… “Sta imas? Samo reci sta ti treba… Kavac ili belo? ” Kakos sam izvadio dzokavac iz kapuljace tako je kroz otvoren prozor uletela cev od magnuma!!! Noge su mi ce odsekle, zanemeo sam i pogledao u devojku koja je vadila skakavac iz dzepa duksa. A onda opet pogledao u burence i jasno video zrna napunjenog pistolja. Nisam smeo ni da je opsujem, ludaca ce me ubosti zbog pet dzojisa i tri grama belog, a ovaj s prozora je izgledao nervoznije od mene, a mozda i krizirao, neko kog sam mozda ispalio za free fix? Pomislih u sebi hiljadu stvari…. Izvlaci me iz kola i baca na zemlju, jak kao stena, skoro pod susedni auto i povlaci onu iglu pistolja i zvuk burenceta koje se okrece. Pocinjem das se derem- dacu ti sve, dacu ti sve!! Udara me drskom od pistolja i histericno vice- brze, hoces da te izbusim?! Izvadio sam i oba telefona i pare, ma sve iz boxerica… da je hteo kljuc od stana, rekao bi mu i sprat. Samo sam molio boga da mu nisu znojavi prsti, da ne opali slucajno, budala je drzao sve vreme prst na orozu. Kada je pokupio sve, odmaknuo se korak-dva, a srce samo sto mi nije iskocilo iz grudi, zazmureo sam i cekao da opali jer proslo je pet sekundi kao citava vecnost a on je stajao iznad mene i kao da se dvoumio. Najzad ova mala kucka je dala gas u rikverc i zamalo da mi predje preko noge, samo je zastala da on uskoci i pod skripom guma su nestali. Nisam gledao ni gde ni kuda, lezao sam tamo sigurno jos pet minuta, a sedeo jos deset samo da dodjem sebi. Vise nista nije bilo kao pre……. R.I.P MIKA, KUMELA I ZEKO ; ZAUVEK U NASIM SRCIMA!

Policijski kriminal ili kriminalci sa znackama… kako to zvuci normalno i obicno kad se cuje a u poslednje vreme i procita u novinama. Verujem da ne postoji samo kod nas, ali isto tako verujem da nigde nije toliko uobicajno da ispred kafica stoji parkiran najnoviji BMW i belo-plavi Pezo. Svima je vrlo poznata, i sad vec izdjikana prica o sprezi kriminala i policije tokom devedesetih, gde su se hapsili samo “ulicari” tj. ne poslusni pioni. A onda su dosle petooktobarske promene i velika nada za bolje sutra. Sva ta silna obecanja o kraju kriminala koje ce se kasnije zavrsiti vanrednim stanjem i hapsenjem svakog ko ima dzokavac u dzepu. Kratak podsetnik … Deveta godina je tranzicije, jbg, mi smo od onih naprednijih… i kao sto kazu zapadni imperijalisti- zemljama u tranziji je najteze, treba iskoreniti kriminal i korupciju. E tu su se malo prevarili, zar oni ne shvataju Balkanski mentalitet kriminalca- policiju prvo zbrinuti da ne place. Naime, vesti u poslednje vreme su se pretvorile u suvo izcitavanje crne hronike i time davanja do znanja krimosima ko je sledeci i to preko javnog servisa. Ubistva, kradje, pljacke, pune stubce e-novina… sa najvise komentara, i jedino sto je pozitivno su osude komentatora koje lice jedna na drugu. Rec jeste jaka i mocna, ali je metak mocniji i ne moze da se “delite”. Pa tako kad ubiju govornika ili se baci bomba na kucu, vidis da im nista nije sveto, mislim sto se porodice tice. Ali sta je zanimljivo? U poslednjih nekoliko ubistava ili hapsenja bila su usko vezana sa lokalnim policajcima od kojih se jedan ili dva ubio po saznanju hapsenja njegove ekipe(http://www.blic.rs/hronika.php?id=85222) . Sta li rade u zatvoru sa pokvarenim policajcima? Kako to lobiras ili ucenis policajca da cuti, saradjuje ili nesto trece…? Ili on sam bude razocaran malom platom i pricom pridje lokalcima? Da li se to zove samo saradnja policije sa organizovanim krimi grupama ili su oni “legalni” pripadnici te grupacije? Poslednji primer, za sada, sprege policije i kriminala je bio u Valjevu, gde je pandur pozajmio uniformu radi ubistva. Moje pitanje je, kako to u mestu velicine pomenutog, gde su Bg inspektori resili par ubistava za dva dana, niko nije znao nista? U mestu gde svako zna gde ko sedi u kaficu, ko izlazi na koja mesta, cija zena se sa……….. itd. Pre neko vreme uhapsili su dvojicu koji su svercovali pistolje u kachicama sa kajmakom. Ma nemoj molim te, policajac zaustavio, zavukao ruku u sir i eto ti pistolja. A to bi mozda zaveli pod operativni rad, smesno….Mislim da smo jedina zemlja koja moze da se pohvali da su njeni policajci na protestu zvizdali tuzilastvu. I tako price idu u ne dogled. Postavlja se pitanje, koliko je profitabilno biti plavi kriminalac u Srbiji? Malo zazmuriti, okrenuti glavu na drugu stranu ili pak pozajmiti znacku? Zasto ne i sam odraditi koju pljacku (http://www.blic.rs/hronika.php?id=66407) ? Napadi- ubistva sudija i to u malim sredinama, jesu li oni poslednji stub odbrane, posto se u Bg-u samo pustaju dojave o bombi pred svaki pocetak nekog sudjenja(http://www.blic.rs/hronika.php?id=89479) . Da li su dojave podsetnici o uplacenim honorarima koji se moraju opravdati? Ali to j vec drugo poglavlje usko povezanog miljea... da se vratimo prici obicnih kerova. Korumpirani policajci u srbiji se bave ucenama, zelenastvom, krijumcarenjem droge, lekova, stoke, voca, cigara, goriva, tehnike ... saucesnici su u ubistvima, kao i pljackama i optuznice za primanje mita. Lista ide dalje... izdavanje razne papirologije (nelegalne naravno) za oruzje... hapseni su i za nasilnicko ponasanje. Samo na internetu sam uspeo da nadjem za pet minuta da je u Decembru `08 i do sada uhapseno oko cetrdeset policajaca za gore navedena dela. E sad, ako uzmemo da ta cifra moze biti samo u plusu- jos veca od objavljenih u novinama, to i dalje predstavlja mali procenat na broj pripadnika u citavoj drzavi. I naravno ne racunajuci one koji tek treba da se uhvate… Jeste da u zitu ima kukolja, al kod nas ga bas ima. Ministar najvljuje borbu i hapsenje kriminalnih grupa, a naslovi “uhapseni policajci” se redjaju, mozda hoce da pocisti prvo svoje dvoriste? Tumbs up!

Probudilo me je jako sunce ciji zrak jutarnjeg izlazka je bio direkt u moje oci. Moj vucjak je odavno bio budan i lezao pored mene mirno, gledajuci me i grejuci svojim telom. Vatra se odavno ugasila, a Sunce je bilo zubato- pravo zimsko koje je samo slikom pokazivalo toplotu. Jos koji minut sam se rasanjivao i cupao Gidru (ime psa) za usi, koji je od ranog jutra bio spreman za igru i jurnjavu. Ustavsi da obucem moje specijalno odelo za posao, od hladnoce prostorije poceo sam gotovo trenutno da se tresem. Posto je Gidra nahranjen posao sam da zagrabim nesto snega ne bi li se umio i imao za vreo caj koji bi me okrepio. Otvorio sam vrata i bio ocaran bozanstvenim pogledom zimskog pejzaza Stare Planine, istocne kapije Srbije. Midzor je stajao ponosno, a moja brvnara nalazila se na velikoj nadmorskoj visini, okruzena borovom sumom, vedrim nebom i snegom koji je pokrivao sve na putu mog pogleda. Jutro je bilo mirno i vedro posle nedelju dana jake vejavice… gotovo da me je oborio s nogu kad je izleteo kroz vrata da se istrci. Nekoliko metara dalje video sam sveze tragove vuka ili par njih sto je znacilo njihovu glad, cim su se osmelili da pridju toliko blizu coveku. Ja sam bio jedini pripadnik spasilacke sluzbe sa istocne strane skijalista i padine na koju su dolazili samo iskusniji skijasi i oni extremniji. Iako izgleda kao uspavani div i pitoma planina, Stara Planina nikad nije oprastala i trazila je gotovo strahopostovanje. Lokalna legenda koja se vrti medju starijim svetom kaze da se duh planine hrani ljudskim greskama. Radio stanica je krcala, a kroz moj dvogled sam gledao kao helikopter nadlece jedan od vrhova planine i ispusta skijasa na samo dva-tri metra od vrha. Decko je bio besprekoran, sekao je kao ziletom kroz plast debelog snega, doskocio sa svake stene i zaobisao tako vesto svaku mogucu prepeku. Bio je to gotovo ples na belom podijumu, ostavljajuci za sobom duboke brazed. Helikoper ga je pratio uz citav njegov spust i verovatno snimao, a posto je staza dugacka, cesto je menjao polozaj pa te mu bio na boku te iza njega. Pratio sam ga pogledom skoro do podnozja gde se izgubio u gustoj sumi koja mi je sekla vidik. Sipektakl na mestu, ali ipak veoma opasna situacija sa realnom mogucnoscu lavine zbog tek napadalog snega. Na moje pitanje preko Motorole- ko su ljudi? Receno je da su samo neki bogati ruski turisti i da ce se “sankati” jos neko vreme. Helikopter je pravio veliki krug oko vrha polako podizuci svoju visinu zbog redjeg vazduha na vecoj visini, a pred sam vrh Gidra je zacvileo. Nikako dobar znak posto sam poznavao tog psa kao sebe samog. Skijas je iskocio, zasekao sneg, a potisak vazduha elise helikoptetra gotovo trenutno izazvao lavinu. Skijas se nasao u celjustima snezne bujice i za par sekundi bio prekriven tonama snega. Stravican prizor!!! Bilo je potrebno svega dve-tri sekunde da nestane zajedno sa skijama. Ta stravicna “bela reka” zbrisala je par desetina stabala i kao voda u levak , slivala se u podnozje ni ne planirajuci da uspori. Mogao sam jedino da spremim set za prvu pomoc, motorne sanke i cekam da se sve zavrsi. Krenuo sam punim gasom dok je Gidra trcao pored mene, znajuci da cu zateci pustos i lom. Jedno mi nije bilo jasno zasto helicopter oblece….? A onda mi sinu u sekundi. Pa skijaske jakne imaju u sebi ugradjen GPS za pracenje bas u slucaju lavina. Jurcam divljom stazom i izmedju drveca i sve jasnije cujem helikopter i mislim se- nije moguce da su ga vec nasli? Do samog mesta morao sam peske da idem jos nekih pedeset metara dalje zbog slomljenih stabala i grana preko kojih nisu mogle sanke. Motorolom su me navodili do momka koji je bio zarobljen ispod debla i samo pukom srecom uspeo da izmanevrise i izbegne sredisnji deo bujice, ode u stranu i potrazi spas u gustoj sumi. U daljini sam video jednu skiju kako strci zabodena u snegu… prilazim i vidim tog nesretnog momka kako mu ostra grana prolazi kroz grudi, a crvena boja nije bila od jakne, ali to se nije videlo iz helikoptera. Bezivotno telo je bilo u polusedecem stavu, dok mi je preko nogu prelazilo deblo, jeziv prizor. Ubrzo je stigla i glavna spasilacka ekipa i vojni helikopter za izvlacenje tela. Ono sto je bio prelep Decembarski dan, pretvorilo se u nocnu moru i najgori moguci scenario. Stara Planina je uzela svoju zrtvu, a njen duh nahranjen.

Ah ta tecnost , ta dragocena tecnost … sve muke i problemi kao rukom odneseni . Ni ne planiram da stanem , osetim kako mi klizi niz grlo i svakim gutljajem se sve bolje osecam . Bolju stvar nisam nikad doziveo , nikad vise raspolozeniji , slobodniji , nisam slomljen , nista nije toliko vazno i nema tezinu … Ushicenje pri konzumiranju tog Rozea , likera ili vec bilo cega sto mi dodje pod ruku mogu da poredim sa velikom gladju koju treba bezkompromisno utoliti .Ulazim u vrtlog koji me baca na sve strane , ne kontrolisem sebe , nego to radi onaj poslednji gutljaj , a osmeh ne silazi s lica . Casu za casom , a onda i flase praznim sa uzitkom , dok ostajem poslednji i ispracam pricu jos jedne veceri . I nisam stao tu , zasto bi kad mogu jos i jos … nalazim se na vrhuncu i niko mi ne moze nista , bez grize savesti i kajanja nastavljam dalje . Dok je dobro , toliko je dobro dok ne postane lose i vise ne znam za sebe . Zavrsi se na nekom kaucu, podu kuhinje ili negde drugde . Oci i ne otvaram , jer me zaslepljuje i zrak sunca koji se jedva probija kroz spustene roletne . Pokusavam da ustanem i vidim koliko je sati … Ne volim tisinu, ona me plasi i cini me usamljeno u toj prici jer otkriva moju istinu , kad ne lazem druge onda radim jos gore i pocnem sebe . Ali glavobolja , mamurluk i bol u svakoj kosti me baci nazad na zemlju i vrati u realnost . Mrzovoljan onoliko koliko sam sinoc leteo , ne zelim nikog da vidim ni cujem , ljut na sebe i sto je dan i bez nekog velikog razloga . I stavio bi ja na vagu sta je bolje da me taj vir nije toliko uvukao i neda mi da izadjem iz te agonije . To nije boemsko cuganje , to je potreba , stil i nacin zivota , za drugacije ne znam . Ne znam koji je dan , ali svaki dan je samo jedno u glavi ... postajem jos nervozniji i napetiji jer nista nisam popio , a ne zelim da se prica tako zavrsi . Pricam sam sa sobom i po ko zna koji put sebi obecavam i stavljam se na ispit ali ne ide , to je nesto i jace i vise od mene . Dizem ruke od svega … hmm i opet lazem sebe , kao da sam nesto i pokusao . Jos jedna noc me zove , a ja je nisam ni sacekao . Tonem ponovo i ponovo se nalazim u ambisu pomesanih emocija ... mogu samo sebe da krivim . Sve prestaje prvim gutljajem , odjedanput sam se nasao , otvorio oci , nevoza je nestala i osecao sam se „normalnim“ , svojim opet . Kao da se nalazim sa najboljim drugom , neka ne raskidiva veza nas je povezivala , kao omiljena droga , sila koja spaja dva magneta . I onda ponovo i jos jedna u nizu noci u kojoj dotaknem dno . Kao lavirint ili krug iz kog nema izlaska , neka G sila koja vuce uvek kontra od onog sto ja hocu . Hodajuci ulicom video sam s kakvim me ljudi prezirom i gadjenjem gledaju ili jos gore sakrivaju poglede kao da sam utvara . Nikad nisam ni poricao moju „zedj“ , ali sam odlucio da nikad vise ne dozivim te poglede koji seku uzduz i popreko , da se osecam kao zaraza . Izgubio sve oko sebe , nikog izdao jel se niko nije ni uzdao u mene ... e doslo je vreme da se to promeni, bojim se da kazem – da okrenem novi list , jer sam ih do sada cepao sve do jednog . Danas , cetiri stotine i pedeset dva dana kasnije , bez kapi alkohola , dok iz neke potpuno nove perspektive gledam na ono sto sam zvao zivot .... mogu samo reci da se osecam kao covek . Neprospavane noci i dani kriziranja su tesko pali ali su nista u poredjenju sa spokojem i novim horizontom koji je predamnom . Iz pocetka , ponovo rodjen , novi ljudi , nova mesta i teme za razgovor . Setam uz reku i vidim da sam propustio i svez vazduh i osmeh slucajog prolaznika koji mi je bio kruna upeha mog truda . Hodam uzdignute glave , a promena vise nego prija .

Copyright: BlogOye!