30.5.2008
Ako je sve krug, pa iz kruga u krug...
dan se smenjuje sa noci, noc sa danom,
smenjuju se godishnja doba...
sve planete se vrte u krug,
galaksije se vrte u krug...
i sve jeste krug, pa iz kruga u krug...
u tim krugovima se neshto zbiva,
i sve je to zapisano u nashoj podsvesti
mislim da smo zive biblioteke koji svoje knjige ne znaju da koriste...
pa onda opet iz kruga u krug...
nije izgubljeno vreme ako se zastane
pa nek i potraje... taj zastoj,
verovatno se zastane onda kad se oseti ogromna potreba za tim
kad ti je sve drugo manje vazno-nego da zastanesh i da se malo preslishash
pa kad osetish zeljenu harmoniju
nastavish...
ponovo rodjen.
28.5.2008
Leteo sam s vetrom i dremao s kornjačama, i krug se ipak sastavljao.
Ponovno i ponovno ulazio sam u sve kože ljudske, u sve bunde zverske, u sve košulje cvećane, tražeći tuđina, no kad sam držao da sam se udaljio u najdublju daljinu, ja sam se nevidljivim krugom vraćao u najbližu blizinu.
Da se sav sneg u šećer pretvori, a sva kiša u malvasiju, gorčina duše moje ne bi bila zaslađena..Da se sva prašina pod nogama mojim u smaragd pretvori, i sve lišće na drvetu u dijamant, bogatstvo moje ne bi se umnožilo...Da mi se laskave reči kažu, sve počasti ukažu i svi prestoli dadu, ništa ne bi moglo smanjiti žalost moju osim duša, koje bi se dodale duši mojoj, koje bi se slile s dušom mojom, i dušu moju udvostručile....
U svakom čoveku, braćo, ima toliko zle volje da se na njemu može sazidati Pakao, i toliko dobre volje, da se na njemu može sazidati Nebo. Neprijatelj priznaje kod neprijatelja ono prvo; majka poznaje kod sina ovo drugo.
Više kapi otrova kaplje iz srca u mozak nego iz mozga u srce.
Svečovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga. Zbog prve vizije on poštuje do obožavanja svaku stvar, a zbog druge saoseća do samožrtvovanja svakoj stvari.
Ljudi greše ili iz samoljublja ili iz samoprezrenja. Ja čuh ispovest jednog starca na samrtnom odru; ja sam, veli, grešio prvo iz radoznalosti, a potom iz samoprezrenja. Zato sam voleo grešnike svake boje, jer su bili bliski duši mojoj, istoriji mojoj. Uzeti greh na sebe znači uzeti krst na sebe.
Ma i leđima bili okrenuti suncu, sunce će vam svetliti. Ma i leđima bili okrenuti Bogu, s kičmom ispunjenom bezbožništvom, Bog će vas voditi.
Orači, istorija beleži dve vrste heroja, naime oni koji žrtvuju svoj život svome idealu i one koji žrtvuju tuđi život svome idealu. Mrska nam je istorija, što beleži i ove druge u heroje, te tako meša ćumur s dijamantom
Od svih čula jezik nije najbolji izrazitelj duše čovekove. Kao što sav pas nije u lajanju tako sav čovek nije u onome što kaže. Velika je mudrost pronaći čoveka iza jezika, i oceniti psa van lajanja.
U tome sunce, razumno i poslušno sunce zazvoni podne, te orači posedaše u izorane brazde da ručaju....
(Reči o Svečoveku, Vladika Nikolaj Velimirović)L
24.5.2008
Oro
Ko li miluje, milo moje,
Ko li usne te, snene budi,
Ne zaboravi ime moje,
Kada krene da, da te ljubi,
klasje moje ne spavaj.
Njega ljubi, mene uspavaj
Ne lomi mi led, vodu nema
Ne soli mi ranu, suza nema,
Ko li zaigra oro moje,
Neka ne igra za nas dvoje,
Klasje, mene uspavaj.
Nuna nej,nuna nuna nuna nuna nuna nej,
Na Vidovdan, probudi me, da ga opet pogledam.
JELENA TOMASEVIC
22.5.2008
PRIČA O TRI ŽABE
Jednoga dana tri mlade žabe odlučiše izići iz bare kako bi bolje upoznale okolni svijet. Neko su vrijeme besciljno lutale zabavljajući se i otkrivajući stvari koje nikada prije nisu vidjele. Nakon nekog vremena, naiđu na veliki lonac tek izmuzena mlijeka te, pomislivši kako su žedne i kako bi im dobro došlo da se malo odmore i napoje, skoče unutra.
Utaživši svoju žeđ, htjedoše iskočiti i nastaviti svoj put ali, kako su bile otežale a i površina mlijeka se snizila, to im ne uspije. Ni nakon raznih pokušaja nije im uspijevalo iskočiti iz lonca.
Prva je žaba bila fatalist pa je zaključila: "Nikad se neću uspjeti izvući." Rezignirano se prepustila sudbini i utopila u mlijeku.
Druga, intelektualka, krenula je računati kolika je razdaljina od površine mlijeka do ruba lonca i koliko snage treba uložiti u napor spašavanja. Konačno je našla pravu formulu ali, kako nije računala na ručku lonca, dvaput je udarila glavom o tvrdi nosač te se onesvijestila i potonula.
A treća je i dalje lagano plivala, ne odustajući i ne sumnjajući da će se već nekako izvući. Njezini mirni i ustrajni pokreti učiniše da se mlijeko uskoro ukiseli i pretvori u maslac te je žaba po skliskoj ali tvrdoj površini uspjela dovoljno odskočiti da iskoči iz lonca i spasi si život.
P.S. Ovu pricu procitah na nekom blogu,
eto... volim ovakve price,
mnogo vishe od ljubavne poezije:)
14.5.2008
Da, jeste sve relativno...
I niko nikome ne moze reci shta je ispravno a shta nije...
Necija istina ne mora biti moja.
Neciji parametri vrednosti, srece ili bilo cega ne moraju biti moji...
Zato nisam ljubomorna na nikoga.
Nekom je sva sreca da bude bar dva minuta na TV.
Meni to ne znaci. Meni bi to smetalo. Meni to nije sreca.
Najgore shto moze mozda nekome da se desi
da se nadje u nekoj ulozi koja ne odgovara njegovoj prirodi
ali je zbog sticaj okolnosti se nashao u toj ulozi.
Na pr. postoje zene koje su prostitutke,
striptizete ili bilo shto u tom fazonu,
ako one iskreno uzivaju u tome - neka ih, pronashle su sebe,
zalosno je samo ako to nije u njenoj prirodi a time se bavi,
kao i obrnuto..., ne samo to, nego bilo shta drugo.
Nismo svi isti.Iste stvari ne znace nam isto.
Najbitnije je proniknuti u samog sebe,
doci do svoje sushtine i ziveti u skladu sa njom.
13.5.2008
"Cekali smo sve ove godine da pronademo nekoga
ko ce nas prihvatiti onakve kakvi jesmo,
nekoga s carobnjakovom snagom da otopi
stijenu u suncanu zraku.
ko ce nam moci donjeti srecu unatoc iskusenjima,
ko se moze suociti s nasim zmajevima u noci,
ko nas moze promjeniti u bice kakvo smo odabrali biti.
Upravo jucer, otkrio sam da je taj magicni netko lice u ogledalu.
To smo mi i nase vlastitom rukom napravljene maske."
RICHARD BACH
12.5.2008
"...imamo u duši i sve ono što je ikada živjelo u ljudskim dušama.
Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama,
tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi"
Herman Hesse
"Sreća je dobro zdravlje i slabo pamćenje."
Svajcer
"Samo onaj koji se naučio vladati nad samim sobom,
može biti gospodar vanjskim stvarima."
8.5.2008
Niko mi ne moze i niko mi ne sme zameriti
shto sam sebe bacila u veliko cutanje
shto spavam otvorenih ociju
shto otvorenih ociju sanjam
I niko mi ne moze zameriti
za suzu u oku - tako toplu
i shto sva mirishem na samocu...
ponekad mi se ucini da nestajem
kad hodam kao tlo da ne dodirujem
odlutam u svet tishine gde ne postoje rane
zaboravim sve prazne cashe
zaboravim sve odsjaje koji su klizili
ivicama osuncanih padova...
Neka setna praskozorja...
izmeshanih slika, reci, mirisa
su me promenila...
6.5.2008
I ne trujem Sebe prezirom,
nit zelim Tebe da trujem prezirom,
shto bih...
kad imam tu moc da oprostim
i zaboravim
sve ruzno
i da pamtim samo lepo...
osim toga - puno si me toga naucio,
razbistrio i posle svega
mogu samo da osecam zahvalnost,
cenim ja tebe,
jer si me naucio da mislim svojom glavom
.....
a sad sam zasluzila da sebe posle toliko godina
pocastim nekim platnom,uljanim bojama pa...
uz neku lepu muziku da si dam po Kreativnosti,
da se ne bavim vishe tudjim glupostima...
koje me nikada nisu ni interesovale.
6.5.2008
Onaj koji je navikao na svetlo, svetlo mu ne smeta,
a onaj kome je veciti mrak ugodan stan nek u njemu ostane
jer i bog je crne andjele oborio
i pali su zauvek jer im je zasmetala prvo svetlost.
Ma opet ti kazem teraj te barabe sto glume neke crnjake
i hoce da se igraju crne magije.
Oni su samo igracke u rukama mocnijih sila
ali to oni nikada nece spoznati.
Sebe ne vidim kao neko ezotericno dete koje igra svoju igricu
vec zivim neki sasvim realan zivot
koji nije uvek prema meni bio prijateljski naklonjen
al ajd sad necu da se tu zalim na svoje prosle uloge i epizode koje se nastavljaju kao u serijalu, nimalo nalik na neke spanske ili italijanske gde se zivi neki bogatiji zivot i brinu se neke mnogo drugacije brige nego sto ih imam ja i mnogi koji me okruzuju.
Politicare gledam kao neke leptrire koji ce kad kad da izadju kao larve i poletece na svoj kratak let, pa ce biti zakaceni u neku vitrinu sa iglom kao izumrli primerci neke cudne vrste koja je u svemirskim okvirima zivela samo jedan tren. Mozda se ne razumememo, a mozda i govorimo o istim stvarima samo na razlicit nacin.
Plakao nikad nisam na tudjem grobu, tako i probleme nekih ljudi ostavljam njima da se ponesu sa njima ako imaju snage i volje da to resavaju.
A ti sto hoce da se iskaljuju na deci sa nekim alatkicama i jos nisu odustali od igara sa lutkicama sa kojima nisu prestali da se igraju dok je bilo vreme, njima obicno porucim da se sa sferama u kojima se krecem probudim ritmove koji njima mogu vise opeci od prstiju i zapaljene kose.
Kada izbrojim i svaki broj u zvuk pretvorim, kada, svaka rec dobije svoju boju. kada beli progovori kamen i crni postane kresivo u sudaru dve volje ce iskociti iskra koja moze da upadne kao trun u gladno oko.
Zar tamo njima sto imaju gladne oci umesto trepavica rastu zubi,
a smrad koji za sobom ostave iz usta je dah koji ostavi njihova crna dusa. Obicno kazem svima koji su postali patuljci i losi igraci i nisu nikada leteli da ako skoce malo vise ono nasta ce se docekati nece biti ni ruke ni noge ni glava.
Neka gore u svom paklu,
tamo nek se prze i jaucu jer su drugome pokusali pakao da stvore.
1.5.2008
"Čitaj.
Veruj ili ne, ali čitaj.
Vibracije
koje tamo pronađes
će probuditi odgovor u tvojoj duši."
Doreal
1.5.2008
Reci su mi uvek bile vazne,
shto govorim, shto mislim, shto cutim...
Za svaku rec koju bih izgovorila - preslishavala bih se,
svaka misao koja bi mi se u glavi pojavila - preispitivala bi je.
Uvek sam se cudila tome shto mi to toliko znaci
pored svih brbljivica u svom okruzenju koji su tako olako
ispushtali reci, osudjivali druge, obecavali shto ne mogu ili znaju da nece da ispune,
prelazili su preku tudjih reci i svojih sopstvenih....
bili su mi tako isprazni.
Poshto je ipak covek drushtveno bitce,
neminovni su neki razgovori, ali ti razgovori meni nisu bili potrebni-nego nekako nametnuti.
Nemam potrebu da bilo kome pricam o svojim problemima,
nemam potrebu ni da se pohvalim nekome za bilo shta....
Sve svoje u sebi nosim.
Al postoje neki ljudi koji ostave trag u nama i mi u njima,
tu... i nije trebalo puno reci.
Samo osetish i znash, i ta osoba oseti i zna.
Takva sam prijateljstva volala.
Kad osetim da ta osoba oseca mene,
i da je svesna da i ja njenu sushtinu osecam.
Uvek sam imala neka svoja unutrashnja merila i zakone,
osecaj za pravdu i moral, moja rec ima snagu i jacinu,
moja ljubav moze da bude beskrajna kao i - prezir.
I shta ko o Meni misli
- nek misli shta hoce,
to me ne dotice.
