Nisam kriva. Dusa me boli. Nisam kriva. Srce mi iz grudi iskace. Nisam kriva. Ziva sam. Drhtim i u nestanak se pretvaram, slivam se u nigdinu, kao preteski znoj sto obliva me dok molitvu bezglasno sapucem. Nisam kriva, pronasla sam te na oblaku i cuvala. Kriva sam sto sam te izgubila. Kriv si sto si mi se u dah uvukao, u zenicu da je obojis crnilom svojim. Prestrasena sam. Samoce se bojim. Bojim se zivota bez tebe, ali ti rec ovu zapretenu u vrisku sopstvenog nistavila, nikada necu reci. Izgubljena sam u svojoj zemlji nasih bivsih cuda. Prognana je prognala gonitelja. Bol razara. Razum iskidan odavno. U medaljon sam te sakrila, u grudi sam te krvlju upisala pa sad nemam vazduha. Zaplivala sam nekim cudnim, mutnim vodama beznadja, vodama zaborava il' nezaborava, putujem kao ocajnik bez karte i prtljaga. Putujem naga jer sva sam odela sa sebe zbacila. Lutam. Gde svetlost plamena da vidim kada sam oslepela? Gde idem, na kojim stazama nema kajanja, gde je reka koja trazi ocajnike ? Da zakoracim da dno prepoznam u dusi.
Suza si i kap sto je ostala u meni.
Patnja si i bol sto je ostao u meni.
Upisala sam te u zivot moj.
Suza si i kap sto je ostala u meni.
Patnja si i bol sto je ostao u meni.
Upisala sam te u zivot moj.