Traje...dan kao stvoren za otvaranja starih kutija uspomena, pozutelih pisama, "bacanje" pogleda na sasusene cvetove izmedju stranica drage knjige... kao stvoren za izlezavanje na oblaku sopstvenih misli, uz neku muziku koja nosi ( uznosi ) . Mozda za nezne tonove koji bi dopirali iz male muzicke kutije, ali ja je, nazalost nemam...imam ovu "obicno-neobicnu" u takvom danu...sasvim prikladnu.
Razmisljam o Tebi. Jos par sati i vracas se. Bas se oduzilo ovo putovanje, ali znam, moralo se. Kad se mora...a morao si otici tamo i trebalo je da se dogodi bas to sto se dogodilo. U redu je...
Umoran si, a otisao si da se odmoris. Znali smo oboje da od planiranog nece biti bas nesto, tek...ja jedva cekam da mi se vratis.
Stapam se sa vrelinom ovog dana i sve mi nesto "fali" i samo sam "njanjava", ali nemaaa togaaaa, dogovorili smo se.Nema.
Pisem ovo kao da si otisao u ...mozda nasu Barselonu ( uhh...uhh...uhh i jos bez mene )...par sati "klackanja" autobusom nas deli. Cekam te. Docekace te osmeh. Nedostajes mi jako, Cudo moje.Znas to.



Ne obaziruci se na komentar, ja nastavljam da "skrnavim" blogove.
Ne pitam se zasto joj smetam, jer vec je sve rekla. Ne pitam se ni zasto me progoni...Nije vazno.
Ja sam zena koja svoju misao slaze u stih, nista vise. Nema pravdanja, nema kajanja. Ovo sam ja.

Ne neviram se, ma kakvi !!!
Prvo ON  pa ona, ali da krenemo od NJE ... dame valjda i dalje imaju prednost, kazu.
Ona meni danas rece:"Pederska poezija pesnikinje u nastajanju"...pa da sam mogla da pucammmm...mislimm da puknem-pukla bih. Nisam, pa me evo, pisem, skrabuckam malko. Salim se, naravno. Ja zaista cenim iskrenost i za mene ona nije ( istina ) "izandjala" kategorija. Ako je bila iskrena-rescpect, ali ako je htela da provocira, malo se z*****la, bas tako. Ja joj se kao sto dolikuje, lepo zahvalila i nastavila da pisem kao da je nema. Ono...nema je, ako cemo posteno. Sakrila se iza one engleske fraze koju ja ne razumem, pa nisam uspela da procitam kako strejt poezija izgleda. Da me gay narod ne shvati pogresno, ja nem' nista protiv njih, bas nista, neka svako zivi kako hoce, no ona me cacnula sa tim izrazom, pa k'o velim, ali nije tema. Tema mog danasnjeg dolaska su moji mali sunovrai u sumnje, strepnje i male strahove. Uhvatilo me...pa sad mislim zasto volim...bolje da heklam ili da gajim neke biljcice, mozda da vozim bicik i pevusim...ma jokkkk....ja zapela da ga volim iz sve snage, onako "dusmanski".
Tako mi on juce rece da ga ne proganjam, a ja se "izbecila" u njega, sva nakostresila i taman poceh :"Slusaj me ti, dooobroo..." kad on shvati da "ga je precerao" pa poce sa izvinjavanjem. Ne znam otkud mu ideja da ga proganjam, sasvim sam mirna, stalozena i ljubomorna. Pa da...al' "malo" samo. Malo, koliko da nam nije monotono.Njemu nije ( hehheheh ) znam sigurno. Ma znam, neko ce reci...."ljubomora je odraz nesigurnosti" ( i bice u pravu )...te..."ljubomora skodi svakoj vezi" ( naravno, nisam luda )..."ljubomora jos ako je patoloska...( daj, ne gledaj u mene dok to izgovaras, vidis da crvenim )...
Sve ja znam, ali ne da mi djavo  mira, moram malo, pa to ti je. Smucice mu se jednog lepog dana ( bolje onog dana kada je kisovito, da ne vidi kako rondzam ) i okrenuce se...otici bez pozdrava i bicu ja kriva.
Elem, izgladismo mi nase nesporazume ( trenutno ) i sad smo, kako ono deca kazu "cooL"...Uh, ne volim tu rec, ni onu "opusteno" a o "tranziciji" necu, poludela bih.
E tako, hajde sad da popijem ovu kaficu koja se hladi, da izduHanim jednu, 'nako od meraka i da slusam malko muzike.
Koja pesma?
Ne znam...Mozda ova ???

http://www.youtube.com/watch?v=Wn7WfhhF7Yw

Joj, kad bi se TO moglo. Predlozicu OK da uvede disciplinu "preskakanje losih dana" ( hmm...skok u dalj, vis, s motkom...nista to nije, izvinjavam se kraljici sportova )...'ajd ti budi majstor pa preskoci ovako sugav dan. Nisam uspela, nego ga, nekako privedoh ovom vremenu. U ispijanju kafe ne uzivam, cigareta nestalo, caj nikada nisam volela, prejela sam se kao prase, muci me reuma...i treba li jos da nabrajam? E da...manta mi se sve u 16 do 17 a ja sedim i kucam. Glup dan, ja jos vise. Neka mene ovakve, treba mi da okrivim nekog, pa makar i neduzni dan za sve i bice mi... "bice" mi lakse kanda malko. Ma znam da nece, nego pisem i ja bzvz...Odoh ja lepo na spavanje, a sutrasnji dan cu docekati ozarena osmehom i  "osnazena" kaficom pa cemo videti kako ce biti...




Jutro mirise na sanjarenje i kaficu koju sa uzivanjem ispijam. Mirise na tvoj pogled i blista poljupcem tvojim. Zarobilo me tvoje milovanje glasom najlepsim i smeh koji bi da u sebe uvuce svu lepotu i meni je, blistavu pokloni.
Volim ova jutra. Bas volim.
Sta donosi dan? Ne znam, enigma vecna u nadoazecim satima. Lepo je ovako i lep jutrom mirisati na ljubav.
Jell da?
Vesela pesma za veselje u jutru avgustovskom.

Bas mi je dan za dubokoumna razmisljanja, ubilo se ! Polovinu vesto prespavah, onoj se drugoj "iskezih" bezobrazno dok uz kafu i cigarete cekam da zrna peska lagano otklize na pescanom satu i da odem u....tamo bas. Jedan je od onih dana kad bih htela, pa ne bih, od onih sugavih dana kad mi se sve nesto MOZDA uvlaci u recenice. Poludecu, mozda sutra, danas ne mogu jer mislim na trista nekih nezavrsenih poslica zbog sopstvene danasnje njanjavosti i pekmezanja, od ove hladovine koja umesto da me podigne, baca u neka luda stanja. Danas sam kao reka koja ne zna svoj tok, ne poznaje sopstveno korito i zapljuskuje umesto svojih neke tudje, nepoznate obale. Cudan, sasav i sugav dan, ali moj, sta da se radi.
( Da se pije kafa...sapnuo mi je unutrasnji Zlocko ).
Tako ce i biti.
Moj dan. Mali, sasavi.

Srtvarno ? "MOZDA sutra bice bolje..."