Uzivam u sopstvenim zanovetanjima.
Hocu ovo, necu ono-mozda bih, mozda i ne bih.Uvek ja tako i nikada mi ne dosadi.Odraz je moje stalne zelje da od dana nacini savrsen trenutak u svemiru, svesna da to bas ne ide tako i da nikako ne moze.Uporna sam u pokusajima, cesto smesna sebi, ali ne odustajem. Mozda mi jednoga dana dosadi, ko to zna?
sada je bas ovako. Obicno sam sredovecno zanovetalo.
Planirala sam puno toga da uradim danas. Nista mi nesto nije polazilo od ruke. Sa terase sam gledala moju klupicu u obliznjem parkicu, ali bas mi se nije dalo da izlazim na 145 stepeni u setnju, pa na klupicu da porocno zapalim cigaretu, tako strasno uvlaceci dim u ova sredovecna pluca vec dovoljno ispunjena dimom i otrovom. Ostala sam u sobi, otvorila mali blog i zapisujem svakakve mozgu strane ali dusi mile brljotine mojih mislim.
Neka vam to ne smeta, slucajni citaci...takva sam ja...Zbrkano nasmesena...
Uzivanje je sedeti i mozgalice slagati kao puzle...Umem ja to, ma stvarno...Palim cigaretu i zamisljam...ovo divno vece i ja na mojoj klupici.
Kazem ja 'vako sebi: Sad ustani, napravi jedan krug po svojim mislima, zadihana zastani negde na pola puta, stropostaj se na zelenu klupicu mastanja i nasmej se. Umorna nisi. Znam te. Ponovi samo jos jedan jedini put taj carobni krug i opet se nasmesi. Mozes ti to. Bolje? Naravno da je bolje i uvek ce biti, kada male, maleNcke gluposti izbacis iz glave. Kao da je vazno da li ce sve biti na svom mestu u mozaiku tvoga dana. Bice, mozda sutra, ne brini. Puno briga donosi puno bora a ti ih imas previse, rekoh li ti to juce? Opet ne slusas glas [ne]razuma sopstvenog ?!
Slusaj ovo. Slovenska, Slobodna, Sretna, Nasmejana.
