Postoji plan da te anđeli ukradu
Il' bar na čas da te vrate među njih
Jer nekad' nebo pravi veliku baladu
I traži rimu za glavni stih
Postoji put koji namernike bira
Tajnovit drum uvek najboljima sklon
Jer nekad' nebo samo crne dirke svira
I traži notu za pravi ton...

To je jedna vrlo korisna alatka, prosečne dužine od petnaest do dvadeset cm. Vrlo je funkcionalna i u njenoj upotrebi uživaju pripadnici oba pola.

Obično opušteno visi, spremna za akciju. Na jednom kraju ima dlačice, a na drugom rupicu.

Koristi se tako što se ubaci unutra i pomera. Ponekad sporo, ponekad brzo, gore-dole i levo-desno, a može i ukrug. Stavlja se u toplo vlažno mesto, pa se izvadi, pa vrati, i tako još nekoliko puta, što više, to bolje. Pomera se ritmično, pulsira.

Kada se konačno izvadi, za sobom ostavlja sočnu, lepljivu, belu supstancu, koja se mora oribati, da ne ostavi fleke. Posle se vrati u prvobitno stanje, viseći, dok ne bude spremna za ponovno korišćenje. Najbolje je koristiti je dva ili tri puta dnevno. Retko ko to radi češće.

 

I? Šta je to?

 

Tačan odgovor je: četkica za zube :D :D :D

Kad sam u 'daunu' volim da slušam Balaševića... da me spusti još više...

I zato –

Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo...



Hej, budi jaka ti
Najlakše je plakati,
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu...



A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje..

I lelujam u centru
kao fenjer na vetru...
Jesen protresa skut
Ne vredi...
Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put...



Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi štedela,
ali bez nje bi bela još izbledela -
bez crne bela ne bi vredela...




I iako nije Balašević:

Dotaknu se linije života,
dve sudbine kao jedna traju
il' se dirnu il' se ne dodirnu
al' jedna za drugu dobro znaju...

Ja sam prva i poslednja
Ja sam slavljena i ponižavana
Ja sam grešnica i svetica
Ja sam telo i duša

Mogu da uradim sve što poželim

Znam da me želiš
Pitaš da li je to ljubav
Pitaš šta ja uopšte znam o ljubavi
Jer ja zavedem, pa uništim,

Ja nemam srce

Zašto se bojiš
Čega se bojiš
Zar nisi Čovek – Heroj
Zar nisi jači od mene

Zašto mi se opireš

Nisi mi potreban
Ali te želim
Žedna sam strasti
I moram da te imam

Moraš da mi se predaš

Misliš da sam iluzija
Da sam san
Ne, ja nisam san
Ja sam iskušenje

Ja sam tvoje spasenje

Moraš da mi se daš
Uzeću te za ruku
I povesti izvan greha
Povešću te u rajski vrt

Ja znam šta su nebesa

Ali nikad se neću spustiti
Nikad biti ispod tebe
Kao ponižena sluškinja
Ja nisam tvoje rebro

Potičem iz praha kao i ti

Ja sam dete i majka
Ja sam prijateljica i ljubavnica
Ja sam pakao i raj
Ja sam boginja na kolenima

I znam da me želiš

Ali znaj, upozoravam te
Može me osvojiti samo onaj
Ko se usudi da plati moju cenu
Kažeš da tražim previše

Ali zauzvrat ja dajem sve!!!

Nakon par meseci experimentisanja sa nekim crvenim prelivima i pramenovima - vratila sam svoju kosu u crno!!!

That's my style!!! I'm brunette!!!

Završavam pisanje na ovom blogu, na kom je sve i počelo. Ne, ne odlazim zauvek. Verovatno ću se jednom vratiti, ne zatvaram vrata za sobom nikad... ne brišem ni blog ni postove, oni su deo mene...

Želim samo da još nešto poručim nekome... Znaće on, ako bude čitao...

 

Hvala ti što postojiš i što si bio deo mog života, bar na kratko. Srećna sam što sam te poznavala. Jedna si od retkih svetlih tački u mom sjebanom životu. Uvek ćeš imati posebno mesto u mom srcu, jer to i jesi – poseban!!! Svako je od nas ponekom sličan, al ti si unikat... Nikada te neću zaboraviti. Preboleti verovatno hoću, ali to neće biti uskoro. Srce i duša za tobom boleće još dugo, dugo... Volela bih kad bih te bar još jednom videla, čula ti glas, poljubila oke moje wepe... Ali znam da neću više nikad...

 

Izvini, previše sam se zanela, previše htela...

 

Idem sad – vratiću se kad ova bol koja me razbija bar malo umine...