BESMRTNA PESMA*
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
K'o sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige..
Zar ima briga?
Tuge..
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladosti hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al' lukava duga.
I živi.
Sasvim živi.
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer, najzad, sve kratko traje:
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet,
dok hodaš,
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši i tiši
i nekako - iskrivljen.
Zato živi.
Al' sasvim.
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad: naopako.
Al' nikad nisam stajao.
Večno sam išao...
Išao..
Stvarno, da li si katkada
mislio šta znači umreti?
I gde to nestaje čovek?
Šta ga to zauvek ište?
Nemoj ići na groblja
- ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i ružno pozorište.
Ti nisi za takve teatre
gde nema nade i vatre,
teatre presahlih suza
gde vlada grobljanski red,
gde nema svađe i pesme
i nema aplauza.
I kraj se zna unapred.
2.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršace mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko..
Visoko.
Zar misliš da moja ruka
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze,
il' trava?
Da neka malecka tajna
il' neki luckasti strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znaš, ja sam odnekud sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću, obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom Suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Jer ja sam za teatre
sa mnogo srca i vatre,
teatre smeha i suza
gde nikad ne vlada red,
gde ima i svađe,
i pesme,
i vriske,
i aplauza.
I kraj se ne zna unapred.
3.
Ja sam prelepo živeo,
jer sam to zaista znao.
Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj,
to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo,
i ti namigneš meni,
neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
K'o sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige..
Zar ima briga?
Tuge..
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladosti hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al' lukava duga.
I živi.
Sasvim živi.
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer, najzad, sve kratko traje:
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet,
dok hodaš,
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši i tiši
i nekako - iskrivljen.
Zato živi.
Al' sasvim.
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad: naopako.
Al' nikad nisam stajao.
Večno sam išao...
Išao..
Stvarno, da li si katkada
mislio šta znači umreti?
I gde to nestaje čovek?
Šta ga to zauvek ište?
Nemoj ići na groblja
- ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i ružno pozorište.
Ti nisi za takve teatre
gde nema nade i vatre,
teatre presahlih suza
gde vlada grobljanski red,
gde nema svađe i pesme
i nema aplauza.
I kraj se zna unapred.
2.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršace mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko..
Visoko.
Zar misliš da moja ruka
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze,
il' trava?
Da neka malecka tajna
il' neki luckasti strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znaš, ja sam odnekud sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću, obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom Suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Jer ja sam za teatre
sa mnogo srca i vatre,
teatre smeha i suza
gde nikad ne vlada red,
gde ima i svađe,
i pesme,
i vriske,
i aplauza.
I kraj se ne zna unapred.
3.
Ja sam prelepo živeo,
jer sam to zaista znao.
Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj,
to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo,
i ti namigneš meni,
neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
Objavio
Lela u 22:53 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar