Znas, ja ne znam da brojim UNAZAD, ne vidim DALEKO, i ne vidim UVEK SVE boje... Ipak, ne prodajem strahove za snove... I nikad necu.
9/8/2008
(Poslao) OBICAN COVEK*
Tišina..
U sobi tražim te u igri tamnih senki,
samo nazirući obrise tvog lika..
Opija me tama tvojih očiju,
guta kao prozirno dno posuto medom...
Igra tvojih ruku uzima i poslednji gram razuma...
Dozivam ti ime u strahu da ćeš odleteti
sa prvim sunčevim zrakom
i da ću opet ostati sam...
u sobi, zatvoren u četiri zida,
čekajući da te veče
donese sa prvim sumrakom...
Objavio Lela u 19:18 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar