Ivana Miloradović BBC London

	Jedna od knjiga Džona Pildžera

Džon Pildžer je publicista i dokumentarista čije je ostvarenje "Rat protiv demokratije" prošle godine nagrađen jednom od najprestižnijih nagrada u svetu - "One world" ("Jedan svet").

Kao levičar i antiglobalista, Pildžer - koji trenutno boravi u Australiji, gde se sprema za novi dokumentaristički projekat - bez oklevanja kaže da je rat protiv SRJ bio "nelegalan i suprotan odredbama međunarodnog prava":

"Pretpostavka na kojoj se napad zasnivao je bila lažna. Razgovori, koji su prethodili toj vojnoj kampanji i koje je vodila američki državni sekretar Medlin Olbrajt sa članovima srpske vlade i predstavnicima kosovskih Albanaca u Francuskoj, bili su klopka. Srbima je data ponuda koju su morali da odbiju. Rečeno im je - nećemo bombardovati vašu zemlju ako nam date da je okupiramo i promenimo ekonomski sitem u njoj. Mislim da je to bio jedan on najšokantnijih ultimatuma u modernoj istoriji", kaže Pildžer za BBC.

Na Kosovu - građanski rat

Džon Pildžer podseća i da su, u vreme pregovora u Rambujeu, britanski šef diplomatije Robin Kuk i Klintonova administracija Olobodilačku vojsku Kosova i dalje zvali terorističkom organizacijom.

	Borac OVK snimljen na groblju

Za ovog uglednog britanskog levičara i dokumentaristu nema sumnje da je na Kosovu vođen građanski rat, koji je dobio na zamahu baš zbog bombardovanja, i izazvao stampedo albanskih izbeglica.

"Ja ne pokušavam da kažem da Albanci na Kosovu nisu imali razloga za pritužbe na račun Miloševićeve vlasti. Naravno da su ga imali, ali su im pružene i brojne prilike da dođu do neke vrste dogovora pre nego što je NATO napao. Cela epizoda meni izgleda kao jedna velika prevara", kaže on.

Za Pildžera, Jugoslavija je bila poslednja evropska zemlja koja je održala visok stepen političke i privredne nezavisnosti od velikih sila i tokom i posle Hladnog rata.

Namerna šteta infrastrukturi

On smatra da je takva nezavisnost smetala Evropskoj uniji, a posebno Nemačkoj, i u tom svetlu posmatra činjenicu da su se na meti NATO-a našli brojni privredni objekti u Srbiji.

"Činjenica je da su privreda i uništenje industrijske infrastrukture bili fokus bombardovanja. Uništena je jedna od najvećih fabrika automobila u Evropi. Velika materijalna šteta koja je naneta industriji daje težinu argumentu da je pravi cilj napada bio da se uništi zemlja koja je bila u raskoraku sa već dogovorenom ekonomskom budućnošću Evrope."

	Kosovska Mitrovica

One u Britaniji koji smatraju da je Kosovo bila samo generalna proba za Irak, a posebno levičare, Džon Pildžer podseća da je skoro svaka vojna akcija posle Drugog svetskog rata generalna proba za sledeću.

On smatra da su moderni ratovi neka vrsta "laboratorija za testiranje oružja", koje se na osnovu stečenog iskustva dalje usavršava.

Broj žrtava višestruko manji

Sagovornik BBC-ja smatra da je za njega jedna od upečatljivih posledica rata na Kosovu činjenica da broj žrtava nije bio ni približan apokaliptičnim brojkama koje su navodili visoki zvaničnici u Londonu i Vašingtonu, a koje su nekada išle i do pola miliona mrtvih.

	Priština

"Kada je sve bilo okončano i kada su ekipe sudskih veštaka upućene na Kosovo, konačan broj tela pronađenih u tzv. masovnim grobnicama iznosio je manje od tri hiljade; tu su uračunata i tela boraca i civila na obe strane. Španski tim forenzičara vratio se kući zgađen. FBI, kome je rečeno da šalje ekipe na 'najveće mesto zločina u Evropi', povukao je svoje timove u roku od nekoliko nedelja. Dakle, propagandna osnova za ovaj rat se pokazala lažnom. Na Kosovu je danas uspostavljena ogromna američka vojna baza - Bondstil, jedna od najvećih na svetu. Ona je tu ne da bi se u njoj obučavali američki vojnici, već iz ozbiljnih strateških razloga", smatra Pildžer.

On dodaje da je jedan od najvažnijih razloga za rat protiv SRJ bila redefinicija uloge NATO-a posle Hladnog rata, kako bi to postala zajednička evro-američka vojska sa novom međunarodnom ulogom.

U tom smislu, on ističe da bi rat na Kosovu trebalo videti i kao "generalnu probu" za vojnu akciju u Avganistanu.