Mostovi

U meni večeras jedna reka

razbija ogromna brda daleka,

muči se,

urliče,

razmiče klance

i kida svoje zelene lance

i rije kroz moje srce

i peče

i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka

čudno je meka.

Sva je od mleka.

I čas je srebrna.

I čas je plava.

U njoj se tišina oslikava.

Svako u sebi reke druge

pod istim mostovima sretne.

Zato su naše sreće i tuge

uvek drugačije istovetne.

Mika Antić

Pošalji komentar ::

di me nađe i ti i Mika i rijeka.....uh uh...