30.9.2008 - ?Idila?
Večeri su postale hladne , a do njih se ima dosta pešačiti . Nebi valjalo da ponovo nazebe , odlučili su da do njih idu taksijem.
Ulaze u sobu , njih dvoje sede ćutke u polu mraku , svako na svojoj stolici . Iscrpljeni , svako sa svojim mislima ... Odpozdravljaju tiho , praznih pogleda . U sobi je poprilično hladno , njihov klinac je u svojoj sobi , po kazni prepisuje neki tekst.
Ćute , ona pita da li je neko za kafu , a on okreće kanale . Razgovor polako počinje da izguruje tišinu . Njen muž je konačno ostavio daljinski , i ne gledajući na kom se programu zaustavio. Pokušava da kontrira kada god je to moguće . Ona čeka svaku priliku da mu prebaci za alkohol , iko je prestao da pije , barem on tako kaže. Njih dvojca su braća , rođena .
Pre izvesnog vremena mali je počeo da piški u krevet , odmah pošto je prošla noć kada je on nju izvukao iz kreveta vukući je za kosu , pijan razlupao njen telefon i sažvakao joj karticu , a onda je ona bila zaljubljena u drugog , zatim ga je tužakala kod njegove majke , pa su zatim oboje zaboravili da imaju dete i krivili sve žive oko sebe za nedaće koje ih okružuju . Onda su rekli da se vole i da nemogu jedno bez drugog. Zatim je ona pokušala da nagovori devojku muževog brata da njih dvojca nesmeju da se druže. Onda je uspela da ga nagovori na još jedno dete , iako samo ona radi za nekih 12000 , ali na žalost u drugom mesecu plod je bio mrtav. On je pljuje i ponižava kada god to može i govori da je voli najviše na svetu , kod nje je ista situacija.
Sada sede njih četvoro i pričaju , pijuckaju kafu ... On kao stariji brat prekorno im drži predavanje , o tome kako njih dvoje nisu normalni , šta ima da studiraju , neka prave decu , dete je odraz zrelosti kažu oni...
I tako svega pomalo...
Dvoje , koji dođoše taksijem , sada istim idu kući , nasmejani , puna srca , jer su ih videli ... Kako god , te večeri zameniti se ne mogu...
Mnogo toga neispisanog neka u u tri tačkice stane ... ali tako zaista jeste... a da li je to porodična idila ?
|
