18.9.2008 - Da setim se i zapamtim...
Ne želim da zaboravim , želim da zapamtim , da se sećam i ponekad ponovo osetim . Kad slatko je da polako izgustiram , kad gorko je da zasladim , kad kiselo usta skupi da ih u osmeh razvučem...
Ne želim da guram i ćuškam prošlost po ćoškovima mračnim, želim se sećati svga. Želim da naučim i da nastavm dalje...
Ne želim biti savršena i besprekorna , to za sobom povlači korake koji isuviše škripe . Želim biti ono što u momentu se otkriva , želim da osećam .
Od tuge bežati neću , od boli se skrivati nikad , ali želim što duže zadržati u prezentu ono što lepo i toplo je.
Želim verovati da apokalipsa vrednosti i nije baš tako loša , jer pre ili kasnije starine dobrog ponovo koračaće , a nova snaga i note dobre muzike zasvira će.
Moja čaša je uvek do pola puna ... I pad je samo prvi korak ka uzletanju ... Gubitci i praznine , povlače dobitak i ispunjenost nečim drugim , nečim novim , a ponekad i nečim ponovnim...
I kad vučem vrata na kojima piše guraj želim se smejati , i kad štikla u kamenu ostane zaglavljena otkiinuću i onu drugu i nastaviti pravo , a nove štikle već kupiću ponovo...
Mnogo toga lošeg beše u godini ovoj , ali ne želim to zaboraviti...
Bol za izgubljenim , tinja ali radost za predstojećim bukti...
I hvala vam , majko i oče , što život mi podariste....
Kažu da... Kažu mnogo toga , govorim i ja... Tačno i netačno , mišljenje moje i tvoje i njeno i njegovo... I neka se uklope , neka ne , ali ne želim ni jedno da zaboravim....
I neka sve ide svojim tokom ....
|
