Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja
Zažmuri se na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u paramparčad
ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra
-Vasko Popa-
Izgleda da ipak nisam pala dovoljno duboko?! Ili je to samoobmana?Laz za posmatrace?
Tako sam mislila, takav stav sam imala, takvo misljenje su imali drugi o meni poslije svega.
Nisam zeljela da pridajem veliku vaznost tome.
Bojala sam se da kopkam ...
Cinilo se da sam se razbila samo jedan tren, a onda kao dijete samo stresla prasinu poslije pada i nastavila dalje da igram,ne obracajuci paznju na glupe modrice i krvarenja po tijelu...
Prestace.Znam.
I kao da se nista nije dogodilo...
Do sinoc.
Dovoljno je malo zagrebati gotovo skorjelu ranu, da ona ponovo prokrvari...
Trebace joj jos vremena da zaraste.
Ili neki novi pad?!
Al ne, sad cu da budem pazljivija, pazicu kad skacem... da ne bude previsoko...
( Ali , s druge strane, sta je jedan pad, ako ti je divno dok letis?! Vrijedi li?!...)
Gledali su me kao cudo. Mozda mi nisu vjerovali. Ili su mislili da je to samo trenutak...
Al priznala sam...
Nije prosao dan od kad smo se rastali, a da nisam pomislila na njega.