Ti što kažeš daleko si, mnogo daljeg našla.
Ti što kažeš čekaću te , drugog sačekala.
Ti što kažeš dodji, sa drugim se vide.
Ti što kažeš trebaš mi, zatrebala drugom.
Ti što kažeš divan si, divnijeg pronadje.
Ti što kažeš nežan si, još nežnijeg nadje.
Ti što kažeš dodji, a otišla sama.
Ti što kažeš idi, a plačeš i sada.
Suze svoje ja sam davno isplakao.
Rane moje otvorene solju posipaju.
Dušu moju široku, davno mi oteše.
Dobrotu moju, davno iskoristiše.
Ali nema veze, Danilo ide dalje.
Ponovo je ustao i prašinu otresao.
Zamućen pogled, ponovo se bistri.
Putem svojim ranjen idem dalje.
Rane svoje sam, i u hodu lečim.
Nije prvi put, naravno ni zadnji.
Na bol trajnu navikao, ona mi je verna.
Bol, tuga i patnja nikad izneveriti neće.
Savest mi je čista.
Obraz mi je čist.
Mirno spavam.
Samo se Boga bojim.
Ni tu nemam mnogo razloga za strah jer:
DANILOVIC ( Danilo) = "BOG MI JE SUDIJA"
- Nomen est Omen